Registrovani mediji u Srbiji dužni su da razviju set internih akata koje je potrebno dostaviti Registratoru (Agencija za privredne registre), a koji se odnose na zaštitu uređivačke nezavisnosti, uspostavljanje rodne ravnopravnosti, zaštitu osoba sa invaliditetom i bezbednosti novinara. Prema preporuci novinarskih i medijskih asocijacija, ovi dokumenti treba da budu javni, odnosno objavljeni na portalima medija. Interni akti se mogu menjati u skladu sa prelaznim odredbama i mogu biti idealna prilika da se u njima nađu bar osnovna pravila koja tretiraju važnu temu: izveštavanje o izbornim procesima.

Na osnovu osnovnih pravila potrebno je u predizbornom periodu usaglasiti i interni akt koji razrađuje i precizira pravila izveštavanja o konkretnim izborima od trenutka njihovog raspisivanja. Podrazumeva se da ta pravila treba da budu usklađena sa zakonima i drugim relevantnim propisima, Kodeksom novinara Srbije, kao i dobrom medijskom praksom koja podrazumeva poštovanje javnog interesa. U njima se mogu unapred razrešiti nedoumice, između ostalog i one sa kojima se redakcija susretala u prethodnim izbornim ciklusima. Veoma je važno da pravila budu dostupna svim zaposlenima i saradnicima. Bilo bi dobro da se ona donesu u inkluzivnom procesu, koji podrazumeva učešće svih ili mnogih članova redakcije, a eventualno i predstavnika civilnog društva i eksternih stručnjaka. To je odličan način da se unapred, kroz dijalog, ukine prostor za različita tumačenja. U većim redakcijama bilo bi dobro da se napravi i interna edukacija o izbornim pravilima medija.

Dobra je praksa da interna pravila o praćenju izbora budu objavljena na sajtu medija, ali i dostavljena političkim subjektima koji učestvuju u izborima. Eventualno, moguće je objaviti i proslediti i skraćenu verziju, odnosno izostaviti one delove koji se mogu smatrati nekom vrstom poslovne tajne.

Interna pravila treba da regulišu važne medijsko-izborne fenomene, kao što su plaćeno političko oglašavanje, odnos prema saopštenjima za medije, način praćenja konferencija za novinare, mitinga i drugih događaja u organizaciji izbornih subjekata, potom postupanje sa sadržajem sa društvenih mreža, pravila koji bi se trebalo pridržavati zaposleni i drugi saradnici u svom angažmanu na društvenim mrežama, mogućnost angažovanja novinara u političkim kampanjama, ali i pitanja koja se tiču bezbednosti novinara tokom izveštavanja o izbornim procesima. Pažnju posvetiti i specifičnim izborima, kao što su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina i izborima za savete mesnih zajednica.​

U internim pravilima potrebno je precizirati odnos prema političkom oglašavanju tokom izborne kampanje. Mediji mogu da odluče da li će političko oglašavanje uopšte omogućiti. Ukoliko se odluče da ponude svoj prostor/vreme izbornim akterima, elektronski mediji su dužni da se pridržavaju zakonskih odredbi i propisa (REM), a koji predviđaju sledeće: (1) pre početka izborne kampanje treba javno da se objave tarife i uslovi za političko oglašavanje koje važe za sve izborne učesnike, (2) treba obezbediti jednak pristup oglašavanju svima, kao i da se (3) ukoliko postoji više aktera zainteresovanih za oglašavanje, a ne postoje tehnički uslovi da se svima izađe u susret, ravnopravno omogući svim akterima korišćenje prostorno-vremenskih mogućnosti, pod istim uslovima. Bilo bi dobro da se ove zakonske odredbe, razrađene, nađu i u internom aktu, sa dodatnim preciziranjima – recimo, koliko prostora-vremena medij predviđa za političko oglašavanje, kao i prateći cenovnik oglašavanja. Takođe, specifikovati ko su subjekti oglašavanja. Subjekti oglašavanja treba da budu podnosioci izbornih lista ili konkretni kandidati na većinskim izborima (predsednički izbori). Definisanje vremensko-prostornog okvira i subjekata važno je i za besplatna obraćanja u okviru predizbornog programa.

Osim onih zakonskih i podzakonskih pravila o političkom oglašavanju i predizbornom programu koji predviđaju jasno odvajanje ovih sadržaja od ostalog programa, te zabranu emitovanja oglasnih poruka tokom centralnih informativnih emisija i tokom izborne tišine – medij treba da razradi i formuliše i dodatna pravila, kao što je recimo način plaćanja oglasa. Preporučujemo da uplata za oglas bude izvršena najmanje 24 sata pre emitovanja/objavljivanja, i da to pravilo važi za sve, bez izuzetka.

Zašto je sve ovo važno? Da bi se predupredili nesporazumi. U praksi će vam se desiti da vam se javljaju pojedinačni kandidati iz istog političkog subjekta koji ne razumeju da je prostor, odnosno vreme ograničeno po političkom subjektu, a ne po kandidatu na izbornoj listi. Iako ih zakon na to ne obavezuje, ova pravila bi trebalo da poštuju i štampani i onlajn mediji.

DODATNA UPUTSTVA ZA LAKŠI RAD: Svim redakcijama koje su u mogućnosti preporučujemo da zaduže osobu koja će obavljati korespondenciju s političkim subjektima. Uz dostavljanje vaših internih pravila političkim subjektima obavezno naglasite ime i prezime vaše kontakt-osobe, kao i njene podatke. Na ovaj način ćete olakšati komunikaciju između vaše medijske kuće i političkih subjekata, ali i rad vaše redakcije.

Nijedan medij nije dužan da objavljuje svako saopštenje političke stranke. Redakcije treba da definišu pravila objavljivanja – da li se saopštenja objavljuju u celosti, da li se prerađuju u tematske tekstove i koje kriterijume moraju da ispune (npr. relevantnost za javni interes, značaj za lokalnu zajednicu, itd). Moguće je doneti odluku da se saopštenja uopšte ne objavljuju, osim u izuzetnim slučajevima. U svakom slučaju, preporučuje se da se saopštenja ne objavljuju u celini, već uz redakcijsku obradu. Moguće je saopštenja različitih političkih subjekata o istoj temi objaviti zajedno u jednom medijskom sadržaju, uz poštovanje ravnopravnosti. Preporučuje se da se u tom slučaju čuje i mišljenje i nezavisnih aktera, stručnjaka, predstavnika civilnog društva i relevantnih institucija. Saopštenja zapravo treba da budu samo povod za dalji novinarski rad.

Objave koje sadrže govor mržnje, diskriminaciju, seksizam ili klevetu ne treba objavljivati, čak i u slučaju da su tako koncipirane da nisu u suprotnosti sa zakonskim odredbama. Javni medijski servisi imaju posebnu obavezu da informišu o svim aspektima izbora, ali i dalje zadržavaju uređivačku nezavisnost i kada je reč o saopštenjima za javnost političkih aktera.

Privatni mediji mogu samostalno odlučiti koje će događaje i konferencije koje organizuju izborni subjekti pratiti. Međutim, ako odluče da prate skup jednog aktera, dužni su da na isti način tretiraju druge učesnike izbora. Elektronski mediji imaju zakonsku obavezu da obezbede ravnomernu zastupljenost svih političkih aktera, bez favorizovanja. Ali tih pravila bi trebalo da se pridržavaju i štampani i onlajn mediji, ako ni zbog čega onda zbog profesionalnog digniteta. Preporuka je da se o temama sa političkih skupova izveštava kritički i tematski, da se uključe izjave više strana, mišljenja stručnjaka, građana i relevantnih institucija.

Redakcije treba da uspostave interna pravila i o načinu na koji će koristiti sadržaje sa naloga političkih subjekata na društvenim mrežama. Mediji nisu dužni da prate i prenose sve objave sa mreža. Posebno treba razlikovati privatne naloge kandidata od zvaničnih stranačkih naloga. Sve ovo treba definisati internim pravilima, a u svakom slučaju objave na društvenim mrežama mogu biti dobar “rasadnik tema” za daljnja istraživanja i izveštavanja.

U internim pravilima treba jasno navesti da je, u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, učešće novinara u izbornoj kampanji i događajima koje organizuju izborni subjekti nespojiva sa novinarskim/uredničkim poslom. Ipak, ovu oblast treba dodatno definisati internim aktima. Recimo, može se dozvoliti da novinari moderiraju određene debate u kojima učestvuje više političkih subjekata ili političkih subjekata i eksperata za određenu oblast, čak i ako ih organizuju izborni akteri. Ovim pravilima ćete unapred razrešiti dileme i sprečiti nesporazume. Vaše kolege će znati da li mogu ili ne mogu računati na dodatni izvor prihoda, i pod kojim uslovima i u kojim slučajevima, a istovremeno ćete sprečiti da vašu medijsku kuću dovode u vezu sa određenim političkim subjektima. Zabrana direktnog izbornog angažmana novinara se podrazumeva, odnosno nije spojiva sa novinarskom i uredničkom pozicijom.

Velika tema svetskih medija jesu privatni nalozi urednika, zaposlenih i saradnika medija na društvenim mrežama. To pitanje je posebno važno u kontekstu izbora. Sa jedne strane je pravo svih da iznose svoje mišljenje o određenim fenomenima, pa i onim političkim, a sa druge se postavlja pitanje kredibiliteta medija ukoliko se pojedinac na društvenim mrežama dovodi u direktnu vezu sa njim. Ovo pitanje je moguće takođe razrešiti internim aktom.

Upotreba veštačke inteligencije (VI) tokom izbornog perioda je, dakako, dozvoljena. Ona može da vam pomogne da brže dođete do informacija, da ih atraktivnije prezentujete i kontekstualizujete, a takođe može biti od velikog značaja prilikom kreiranja grafičkih rešenja, transkripcije, pretvaranja teksta u audio-formu. Ali, veštačku inteligenciju i u ovom periodu treba koristiti u skladu sa opštim i specifičnim etičkim pravilima. Sadržaji kreirani uz njenu pomoć moraju da budu strogo proveravani i da budu istiniti, tačni, nepristrasni, moraju se poštovati principi nediskriminacije, odgovornosti, poštovanja privatnosti…

Ukoliko se sistemi VI koristi u radu, medij će preduzeti mere da obezbedi, u skladu sa mogućnostima, dovoljan nivo VI pismenosti svojih zaposlenih i drugih saradnika, uzimajući u obzir njihovo tehničko znanje, iskustvo, obrazovanje, obuku i kontekst u kojem će se sistemi VI koristiti. Donošenje odluka mora biti kontrolisano od strane čoveka, a ne veštačke inteligencije, i u slučaju dugoročnih strategija i kada je u pitanju dnevna uređivačka politika. Upotreba VI mora da bude transparentna, odnosno na vidljivom mestu mora biti precizno navedeno koji deo sadržaja je kreiran uz pomoć VI, koja platforma VI je korišćena i zašto je to bilo potrebno. I svi drugi slučajevi upotrebe VI (kao što je recimo interakcija sa publikom, korišćenje chat-botova, virtuelnih asistenata, algoritamska moderacija komentara…) moraju bi transparentni, odnosno jasno naznačeni.

Postoje brojni primeri ugrožavanja bezbednosti novinara tokom izbornog procesa u Srbiji. Oni se kreću od javnog prozivanja i targetiranja nepoćudnih medija, pa do fizičkih napada na njih. Poželjno bi bilo internim aktom ovom problemu posvetiti adekvatnu pažnju, odnosno uspostaviti jasna pravila kojih bi se novinari koji izveštavaju sa terena pridržavali kako ne bi dolazili u položaj koji može biti rizik za njihovu bezbednost. Ukoliko ipak dođe do ugrožavanja bezbednosti, potrebno je utvrditi mehanizme postupanja, kao što je prijavljivanje slučaja nadležnim organima, kroz sistem kontakt tačaka koje postoje u MUP-u i u Tužilaštvu u okviru funkcionisanja Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kao i novinarskim i medijskim udruženjima. Ukoliko se proceni da obaveštavanje javnosti ne predstavlja dodatni rizik za ugrožene, medij će obavestiti i druge medije o napadu, uz pozivanje na princip solidarnosti, odnosno molbu da obaveste javnost o konkretnom slučaju. Novinari bi u svakom slučaju prilikom izveštavanja sa većih skupova, ali i sa biračkih mesta, morali imati jasnu vidljivost, kao što je nošenje prsluka sa naznakom PRESS. Takođe, poštujući princip solidarnosti, medij će izveštavati i o slučajevima ugrožavanja sigurnosti novinara i saradnika drugih redakcija.​

Veliki i generalno mediji na jezicima većine uglavnom ignorišu izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, smatrajući da su oni isključivo manjinsko pitanje koje nema širi društveni značaj. Imajte u vidu: ovo zapravo jeste diskriminatoran pristup, prije svega zato što su i pripadnici manjina vaša publika. Položaj manjinskih zajednica i ostvarenje prava građana koji ne pripadaju većini – predstavlja pravi primjer javnog interesa, imajući u vidu važne nadležnosti i društvene uloge koji manjinski nacionalni saveti imaju.

Mediji i novinari treba ovim izborima da pristupe dodatno pažljivo, informativno i odgovorno. U internim pravilima možete insistirati na novinarski pristup iz perspektive prava manjine, uz naglašavanje uloge saveta u očuvanju jezika, kulture, obrazovanja i identiteta manjinskih zajednica. Zbog kompleksnosti ovih izbora, potrebno je građanima pojasniti procedure. Apsolutno izbegavati stereotipe i etničke predrasude u izveštavanju i promovisati politički i pluralizam mišljenja unutar manjinskih zajednica. Kad god je to moguće, objavljivati dvojezične, odnosno višejezične sadržaje i sarađivati sa medijima, organizacijama i ekspertima iz manjinskih zajednica.

Rekli smo već da izbori za mesne zajednice imaju sve veći politički i društveni značaj, što podrazumeva da bi bilo važno, u skladu sa kapacitetima redakcije, pratiti i ovaj, najniži izborni nivo. To podrazumeva objašnjavanje značaja mesnih zajednica kao oblika direktne građanske participacije, podsećati na zakonski okvir, nadležnosti i procedure, ali svakako upozoravati na političke uticaje, odnosno zloupotrebu ovih institucija od političkih partija. Promovisati inicijative koje dolaze “odozdo”.

Ključ dobro urađenog posla leži u dobroj organizaciji. To nas vodi do raspodele posla i zaduženja u redakcijama u izbornom periodu, čime se treba pozabaviti odmah po raspisivanju izbora, pa i ranije ako je moguće. Ne postoje standardi oko organizacije rada koji bi se mogli primeniti u svim medijima, stoga je potrebno raspodelu posla uraditi na način koji najviše odgovara vašoj redakciji, zavisno od veličine, vrste i eventualno drugih specifičnosti. Za početak je važno da svi angažovani u izbornom procesu poznaju dobro i zakonske obaveze i interna pravila medija, ali i izborna pravila i zakone. Važno je sastaviti izborni kalendar, koji će sadržati ključne tačke izbornog procesa. Zadužiti osobu koja će formirati kontakt listu, listu referenci, grafička rešenja i listu tema. Već smo rekli da bi trebalo imati osobu koja će biti zadužena za komunikaciju sa političkim subjektima u vezi plaćenog oglašavanja ili predizbornog programa – to može biti ista osoba koja će komunicirati sa subjektima i oko drugih pitanja. U svakom slučaju, važno je da ova komunikacija bude transparentna. Ukoliko je to relevantno, odrediti osobu koja će komunicirati sa REM-om ili Savetom za štampu, po potrebi i sa svim nadležnim institucijama u izbornom procesu (RIK, Nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje, Agencija za sprečavanje korupcije). Svi mediji trebalo bi da imaju i osobu odgovornu za administraciju veb-portala i naloga na društvenim mrežama. Moguće je odrediti i urednika ili urednicu za izborni sadržaj, koji će preuzeti odgovornost za krajnju selekciju sadržaja. Formirati timove ili odrediti osobe koji će se baviti dnevnim izveštavanjem, potom analitičkim sadržajima (npr. finansiranje kampanja, statistika, obećanja vs. realizacija), eventualno “fekt-čekingom“ (fact-checking), ako za to postoje kapaciteti. Ne treba insistirati na unifikovanju stilova i načina izveštavanja, ali svakako treba insistirati da svi objavljeni sadržaji budu tačni, utemeljeni na činjenicama, provereni, objektivni, usklađeni sa profesionalnim standardima i javnim interesom.

Kreirajte mejling listu i kontakt-adresar političkih subjekata koji su registrovani kao učesnici izbornog procesa. Prepoznajte koje su ličnosti najrelevantniji komunikatori političkog subjekta. Ako se to dovede u pitanje, insistirajte da oni delegiraju jednu osobu za komunikaciju, eventualno njegovu zamenu u slučaju sprečenosti. Ukoliko je vaša primarna publika usmerena na jedan region, grad ili opštinu, sasvim je dovoljno da kreirate kontakt listu političkih subjekata na regionalnom/lokalnom nivou. Kreiranje kontakt liste olakšaće vam rad i svu daljnju komunikaciju tokom izborne kampanje. Kontakt lista može poslužiti i za blagovremenu i proaktivnu ponudu prodaje vašeg medijskog prostora tokom izbornog perioda, kada je dozvoljeno plaćeno političko oglašavanje.

Izborni kalendar će vam pomoći u radu i bit će biti određena vrsta liste za proveru i sjajan podsetnik. Izborni kalendar je popis značajnih datuma (dan raspisivanja izbora, krajnji rok za prijavu listi, početak i kraj kampanje, dan početka izborne tišine, dan glasanja, dan objave rezultata, potencijalni drugi krug ili žalbe). Unutar kalendara treba definisati i ključne obaveze medija, timova ili pojedinaca. Izborni kalendar kreiran prema ovim smernicama poželjno je učiniti dostupnim svim uposlenim u redakcijama, “zakačiti” na redakcijsku oglasnu tablu da “bode” oči. Zahvaljujući ovom dokumentu smanjit ćete mogućnost da napravite različite vrste grešaka – materijalnih, tehničkih, zakonskih – ali će i svi u redakciji znati koji je deo izbornog procesa završen i koji predstoji, pa ćete na vreme moći da planirate rad, ljudske i tehničke resurse.

U kreiranju liste resursa, relevantnih institucija, organizacija i pojedinaca može učestvovati cela redakcija. Jednu osobu zadužiti da kreira početnu listu koju drugi mogu obogaćivati svojim kontaktima. Za početno formiranje liste može vam poslužiti spisak resursa koji se nalazi na kraju ovog priručnika. Na njoj se svakako trebaju pronaći institucije nadležne za izborne procese, kao što je REM, Republička izborna komisija, Agencija za sprečavanje korupcije, Nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje. Potom, organizacije koje su aktivne u izbornom procesu. Osim toga, ne bi bilo loše ovom spisku dodati i kontakte istraživačkih centara, koji vam mogu pomoći kada rešavate neke profesionalne nedoumice. Tu su i kontakti relevantnih eksperata, politikolozi, sociolozi, pravnici, komunikolozi, ekonomisti, stručnjaci za ljudska i manjinska prava. Potom neke institucije kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo, nadležni sudovi, Stalna radna grupa za bezbednost novinara. Među resurse treba uvrstiti i relevantne zakone i druge propise, istraživanja, ali i podatke sa prethodnih izbora.

Ovakva baza podataka omogućit će vam veću dostupnost sagovornika, pogotovo kada ste u škripcu sa vremenom, olakšaće vam kreiranje i pisanje autorskih tekstova, analiza i tematskog sadržaja. Pomoći će vam i da lakše proverite validnost informacije. Posebnu pažnju posvetite potencijalnim sagovornicima iz regije i inostranstva, jer je dobro imati i sadržaj u formi uporednih analiza i kako su pojedini izazovi rešeni u Evropi ili okruženju. Naravno, tu su i teme koje imaju regionalne dimenzije. Za lokalne i izbore za savete mesne zajednice napravite i listu kontakata organizacija ili aktivista pojedinaca iz lokalnih sredina, jer vam oni mogu biti odličan izvor informacija. Za izbore za nacionalne savete potrebno je imati i kontakt-listu eksperata i javnih ličnosti iz te manjinske zajednice, ali i organizacija koje se bave manjinskim pravima.

Pripremljena grafička rešenja mogu vam pomoći da efikasnije, kreativnije i atraktivnije izveštavate o izborima. Kreirajte predloške koji se lako obrađuju i modifikujte ih za različite potrebe i formate izveštavanja. Pripremite grafička rešenja za tabele, statističke pokazatelje, odnose, ilustracije, predloške za infografike i ilustracije o raspodeli mandata za komparaciju pokazatelja zavisno od toga u kojem mediju radite i u skladu sa vašim redakcijskim standardima. Razvijanje predloženih alata ne iziskuje puno vremena, niti velika sredstva, a veoma je efektno. Kombinacijom više alata zajedno ili pojedinačno, vaše izveštavanje biće kreativnije, dinamičnije i privlačnije publici. Grafička rešenja treba da budu čitljiva i pregledna na mobilnim uređajima, usklađena sa standardima za osobe sa oštećenjem vida (kontrast, veličina fonta), dosledna i primenjiva na svim platformama (sajt, TV, društvene mreže, štampa). Grafička rešenja treba da budu usklađena sa postojećim vizuelnim identitetom medija, ali dovoljno specifična da se izborna kampanja izdvoji kao posebna celina.

Politički akteri u izbornim kampanjama žele da nameću teme koje su njima bitne i oblasti u kojima se osećaju superiornima. Mediji i novinari međutim treba da nameću teme i tematske oblasti koje su od javnog interesa i koje sa pravom interesuju građane. Stoga je važno pripremiti spisak tema o kojima želite izveštavati. Dakle, ne dozvolite da političari vama nameću teme, već vi, kao zastupnici građana, nametnite teme njima. Ukoliko je reč o lokalnim izborima, razmislite koje su to važne teme za vašu lokalnu zajednicu. Izađite na ulicu i pitajte građane šta je njima važno. Komunikacija sa građanima može da bude model i za izbor tema za izveštavanje o izborima na višim nivoima. Moguće je na veb stranicama ili na društvenim mrežama omogućiti građanima da sami predlažu teme za izborno izveštavanje. U ovom periodu možete praviti priloge i teme o nadolazećim izborima i pojašnjavati zašto su oni važni.

Političko oglašavanje u elektronskim medijima (ZEM) zabranjeno je pre početka zvanične izborne kampanje. Tu podrazumevamo oglase, javne pozive, spotove i bilo koje druge vidove promocije političkog subjekta. Van kampanje, političke stranke mogu slobodno komunicirati, objavljivati i organizovati događaje kroz druge kanale, ali ne smeju kupovati TV ili radijske oglasne termine. Zabrana političkog oglašavanja van kampanje ne odnosi se na štampane i onlajn medije, odnosno to predstavlja sivu zakonsku zonu, na koju su stručnjaci ranije upozoravali. U svakom slučaju, sadržaji političkog oglašavanja moraju se posebno naznačiti, odnosno razlikovati i odvojiti od nezavisnog novinarskog sadržaja. U periodu kampanje treba voditi računa o skrivenom političkom oglašavanju, kao i o zloupotrebu javnog prostora kroz zloupotrebu javnih funkcija. Domaće i međunarodne organizacije ukazuju na veliki broj nepravilnosti koje su karakteristične za predizborni period: pored funkcionerskih kampanja, to su pritisci na birače, medijska neravnopravnost, itd. Kao čuvari demokratije i javnog interesa, mediji treba ne samo da se pridržavaju zakonskih odredbi i etičkih standarda u sopstvenom radu već i da reaguju u slučaju postojanja izbornih nepravilnosti. Takođe treba paziti na zloupotrebu maloletnih lica u predizbornim kampanjama. Ne samo što je neophodno da mediji odbiju da izveštavaju o događajima i aktivnostima u kojima dolazi do te zloupotrebe, već to moraju oštro da kritikuju.

Agencija za sprečavanje korupcije je dužna da onemogući, odnosno sankcioniše javne funkcionere koji koriste javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje imaju u svojstvu javnog funkcionera za (medijsku) promociju političkih stranaka, odnosno izbornih subjekata. U pitanju je tzv. funkcionerska kampanja, koja je u Srbiji zabranjena 30 dana pre dana glasanja. Mediji međutim treba da obrate pažnju na ovaj fenomen i pre nego što je zakonski zabranjen, jer i tada predstavlja zloupotrebu javne funkcije za povećano prisustvo kandidata u medijskom prostoru. Na izbornim listama uvek se nalaze članovi stranaka i koalicija koji već imaju neku izvršnu ili zakonodavnu funkciju i koji na raspolaganju imaju resurse i pristup medijima. Po pravilu, takvi kandidati svoje redovne radne aktivnosti kroz svoju funkciju koriste i za vođenje kampanje i povećano prisustvo u medijima te posećuju različite institucije, organizacije civilnog društva i humanitarna udruženja, prate rekonstrukciju ulice ili puštaju uličnu rasvetu. Treba imati u vidu da je zakonski zabranjena neprestana upotreba javnih resursa u svrhu promocije političkih stranaka i organizacija. Preporučuje se da medij veoma oprezno pristupa izveštavanju sa ovakvih događaja, kao i informacijama koje dobija iz nekog organa vlasti, generalno, a pogotovo u predizbornom periodu. Imajte u vidu da je vama u fokusu interes građana, a ne nosilaca funkcija. Možete recimo izvestiti o tome koliko se dugo čekalo da se neka ulica popravi i zbog čega se upravo sada to desilo. U budžetima ćete uvek naći zanimljive informacije koje mogu ukazivati na zloupotrebe. Izbegavajte funkcionerske kampanje tako što ćete izveštavati tematski i pažnju više posvetiti “običnim” ljudima i “običnim” problemima nego protokolarnim događajima.

U Srbiji je proteklih desetak godina u političkoj areni kontinuirano prisutan zapaljiv govor i govor mržnje, koji dobija na intenzitetu tokom predizbornog perioda. Striktno se pridržavajući javnog interesa, medij ne samo da neće koristiti zapaljiv ton, govor mržnje, diskriminaciju i seksizam u svom izveštavanju već će i da ukazuje i kritički se određuje prema ovim pojavama, pogotovo ako one pristižu od nosilaca javnih ili političkih funkcija, odnosno kandidata na izborima. Ovakve izjave objavljujte isključivo uz kritički otklon i eventualno komentar eksperata. Objasnite i zbog čega je nešto rečeno, u kojoj situaciji, na koga se odnosi, s kojim ciljem, prikriva li se nekom zapaljivom izjavom drugi stvarni problem, da li je sporna izjava u zoni političkog spina? Objasnite i zašto je to politički i društveno opasno.

U predizbornom periodu stranački botovi su mnogo aktivniji, i stoga je potrebno dodatnu pažnju posvetiti komentarima i drugim interakcijama na vašim nalozima na društvenim mrežama ili na portalu. Odnosno, potrebno ih je redovno moderirati. Važno je da medij precizno i detaljno, na vidljivom mestu, na veb stranici i na društvenim mrežama, pojašnjava sistem i pravila moderacije sadržaja koje kreiraju korisnici (komentari), striktno se pridržavajući navedenih pravila. Jedna od mogućnosti je da se radi predmoderacija, koja podrazumeva da se objavljuju samo komentari koji doprinose medijskom sadržaju ili obradi teme koju tretira.

Na članak za koji procenjujete da može privući komentare sa govorom mržnje ili veliki broj stranačkih botova možete ukinuti mogućnost komentarisanja. Nemojte davati prostor stranačkim botovima da manipulišu javnim mnjenjem. Verujemo da većina vas negoduje. Prvo zbog hroničnog manjka zaposlenih u medijima i verovatnoće da će moderacija sadržaja korisnika smanjiti saobraćaj na vašoj stranici, te angažman i doseg na društvenim mrežama. Ali botovi nisu vaša primarna publika, niti publika koju želite imati. Njihov angažman na vašim nalozima može rezultirati kratkotrajnim povećanjem prometa, ali i dugoročnim gubljenjem reputacije i publike, što može imati dalekosežnije negativne posledice za vaš medij. Treba uzeti u obzir i da se medij može smatrati odgovornim i za objavljeni sadržaj u komentarima čitalaca pod uslovom da nije jasno naznačeno da za njega ne preuzima odgovornost ili ako mu nije pristupio sa dužnom novinarskom pažnjom, kako govori pravosudna praksa. Medij može biti oslobođen odgovornosti ako je postupio odgovorno i brzo uklonio zakonom nedozvoljen sadržaj (u slučaju postmoderacije).​

Google politički oglasi ciljat će vašu veb stranicu i u periodu kada je zabranjeno plaćeno političko oglašavanje. Osim toga, vaša odluka može biti da uopšte ne dozvoljavate političko oglašavanje na svojoj stranici u periodu izborne kampanje. Administrator vaše veb stranice može napraviti postavke da se oglasi političkog karaktera ne mogu plasirati na vašem portalu, korišćenjem ključnih reči ili tagova. Ukoliko želite da se ovi oglasi ipak pojavljuju na vašem portalu u periodu predizborne kampanje, možete prilagoditi postavke tako da se oglasi pojavljuju na određenim mestima ili u kontekstu određene vrste sadržaja. Možete i ukinuti Google oglase tokom kampanje. Neki mediji koji dozvoljavaju plaćeno političko oglašavanje, tokom kampanje zabranjuju objavu svih Google oglasa.

Tokom predizbornog perioda, izveštavanje o izbornim procedurama, pravima građana i nadležnostima institucija ima važnu ulogu u informisanju građana i zaštiti integriteta izbornog procesa. Izveštavajte i pojašnjavajte svojim čitaocima, slušaocima, i gledaocim značaj izbora, procedure, način kako da ostvare pravo glasa, kako da ostvare uvid u birački spisak, kako da se prijave da glasaju u inostranstvu ili kod kuće (ukoliko su bolesni ili stari). Osim toga, objasnite im kako se pravilno glasa, koja su prava birača, te koje su uloge određenih institucija u izbornom procesu. Obučite ih kako da prepoznaju izborne nepravilnosti i kome treba da ih prijave ukoliko im budu svedočili. Koristite infografike ako ste u mogućnosti. Primenjujte principe eksplanatornog novinarstva i kroz konkretne primere vašoj publici objasnite koje su nadležnosti različitih nivoa vlasti i kako rezultati izbora mogu uticati na njihov svakodnevni život.

Prilikom prezentacija istraživanja javnog mnjenja i anketa, mediji treba da ponude celokupnu informaciju: i prezentovane rezultate, i veličinu i relevantnost uzorka, i izvor informacije, ali i da ukažu na kredibilitet izvora i njena ranija istraživanja i izborne predikcije. Ukoliko postoji i ukoliko je to poznato, navesti i naručioca istraživanja, odnosno ime organizacije ili osobe koja je naručila i platila sprovođenje istraživanja javnog mnjenja. Ukoliko je relevantna i dobro proverena, navesti i informaciju da je istraživačka kuća eventualno bliska nekoj od političkih opcija. Ukoliko u ovom periodu radite ankete, morate voditi računa o metodologiji i pouzdanosti, kao i o načinu kako da prezentujete rezultate. Kada radite i objavljujete ulične, telefonske ili slične ankete, bitno je naglasiti da one nisu pouzdane i da ne moraju odražavati stavove većeg dela javnosti.

Period od raspisivanja izbora do zahuktavanja izborne kampanje iskoristite za istraživanja. Postoji veliki broj resursa koji možete iskoristiti da biste saznali što više o kandidatima koji su važni za vašu publiku. Posebno je važno istražiti one koji su već imali neku javnu funkciju, kako su je obavljali i da li su ispunili predizborna obećanja. Resurs može biti i portal Agencije za sprečavanje korupcije, ali i brojni drugi pouzdani izvori informisanja, kao što su relevantni istraživački centri, civilne organizacije i mediji. Ovakvi sadržaji, pogotovo ako se valjano prezentuju, uvek su interesantni za publiku. Naravno, i u ovom slučaju je važno držati se visokih profesionalnih standarda.

​

Plaćeno političko oglašavanje je dozvoljeno u periodu izborne kampanje, ali pazite na sadržaj ovih oglasa. Imajte na umu da oglašivač odgovara za sadržaj, istinitost i tačnost političkog oglasa, ali da ste vi odgovorni za njegovu usklađenost sa odredbama zakona (Zakon o oglašavanju), kojim se recimo štite prava dece i maloletnika. I ne samo to. Naravno, politički oglasi moraju biti jasno naznačeni i izdvojeni od drugog sadržaja. Možete odbiti političke oglase koja krše vaše etičke standarde, ali ti etički standardi moraju biti jasno i unapred pojašnjeni, što treba da bude deo internih akata medija. Sasvim je legitimno odbiti oglašavanje stranke, kandidata koji u svojim istupima koriste govor mržnje, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju ili dezinformacije i teorije zavere.

Internet, veb stranice institucija i organa uprave, tekstovi drugih medija odlični su izvori podataka. Veb stranice političkih partija koristite kao izvor podataka o programima stranaka, izbornim platformama, ciljevima i deklaracijama. Pročitajte programe i naoružajte se pitanjima za svoje sagovornike. Politički programi su odličan izvor tema, ali i mogućih pitanja koja trebate postaviti političkim subjektima. Možete na primer proveriti koliko uopšte poznaju vlastiti program, koliko vladaju temama i koliko su spremni za ono što obećavaju. Istražite šta politički subjekti, kandidati konkretno obećavaju i kako to misle ispuniti, uz puno dodatnih pitanja koja će demonstrirati vašu dobru pripremljenost, ali i na pravi način predstaviti sagovornika građanima.

Ukoliko radite intervju s kandidatima, obavezno istražite njihove ranije izjave, obećanja, pozicije na kojima su bili i rezultate koje su ostvarili, kao i celokupnu biografiju. Za intervju se dobro i temeljno pripremite, demonstrirajte visok stepen profesionalnosti, nepristrasnosti i pripremljenosti, jer intervjui direktno utiču na formiranje mišljenja birača.

Postavljajte kratka, direktna i otvorena pitanja koja se odnose na konkretan problem, stav, plan ili obećanje. Fokusirajte se na nekoliko najvažnijih tema i poštujte vreme koje je dogovoreno. Insistirajte na odgovoru i vraćajte sagovornike na temu ukoliko od nje beže. Postavljajte pitanja koja su važna građanima. Povežite pitanja sa konkretnim primerima iz prošlosti (npr. „Vaša partija je bila na vlasti, ali…“). Koristi pitanja tipa: „Kako planirate da…“, „Zašto niste…“, „Šta konkretno nudite po pitanju…“ Podsetite kandidata i publiku na prethodna neispunjena obećanja ili eventualne zloupotrebe.

Pitanja lične prirode postavite samo onda ukoliko je to u javnom interesu. Nikad nemojte pristati na bilo kakvu vrstu vređanja i ponižavanja vas ili drugih učesnika izbornog procesa. U tom slučaju upozorite sagovornika, recite mu da to ne dozvoljavate, a ako se takav ton razgovora nastavi, prekinite razgovor. Ne pristajte na autorizaciju teksta ukoliko je u pitanju štampani ili onlajn medij. Podrazumeva se da ćete uraditi profesionalnu i u potpunosti autentičnu transkripciju intervjua. Snimak intervjua obavezno sačuvajte.

Ukoliko se vaša redakcija odluči da organizuje predizborne debate, imajte u vidu da one zahtevaju temeljno planiranje, nepristrasnost i profesionalnu moderaciju, pošto predstavljaju jedan od najvažnijih demokratskih alata za informisanje birača. Važno je definisati i cilj debate i tematske okvire, i unapred uspostaviti mehanizme koji će omogućiti slobodnu razmenu stavova. Na debatu treba pozvati sve relevantne izborne aktere, a kriterijumi za poziv treba da budu jasni i dosledni. Važno je unapred učesnicima pojasniti tematske okvire, ali i format i pravila debate (vremenske okvire, prava na odgovor, eventualno uključenje publike…) Na početku debate obavezno saopštiti kriterijume za odabir učesnika (ukoliko se neko nije odazvao, navedite tu informaciju), tematske okvire i format i pravila debate.

Potrudite se da debata bude zanimljiva. Pitajte ih i o njihovim stavovima i problemima koji muče građane. Potrudite se da deo debate učinite interaktivnim za publiku. Na primer, debatu najavite na društvenim mrežama, pozovite publiku da postavi pitanja, odaberite nekoliko pitanja publike koja ćete postaviti kandidatima. U slučaju organizovanja debate najvažnije je jasno postaviti pravila i primeniti ih bez odstupanja. Dobro organizovana debata treba da informiše građane, jača političku kulturu i dijalog, testira znanja i sposobnosti kandidata, ali i gradi poverenje u mediji i izborni proces. Legitimno je na debate ne pozivati kandidate koji u svojim istupima koriste govor mržnje, šire versku i nacionalnu mržnju, promovišu dezinformacije i teorije zavera.​

Vodite računa o načelu jednakog tretmana svih kandidata i političkih subjekata. Ukoliko na konkretnim izborima ima mnogo kandidata i izbornih lista, morate jasno odrediti kriterijume na osnovu kojih neke od njih u većoj meri pratite, a koje u manjem obimu. Sasvim je legitimno ignorisati stranku ili kandidata čiji se politički programi zasnivaju na govoru mržnje, širenju rasne, verske i nacionalne mržnje ili širenju dezinformacija i teorija zavera. Ali, i ta odluka mora da bude transparentna, u internim aktima i dobro obrazložena.

Ukoliko se odlučite da radite intervju sa jednim kandidatom, onda treba da se potrudite da intervju objavite sa njihovim protivkandidatima, naravno ako je to moguće i ako oni uopšte pristaju na intervju. Ukoliko ne pristaju na intervju, obavestite publiku o tome. Načelo ravnopravnog tretmana zakonska je obaveza elektronskih medija, ali se preporučuje i za štampane i onlajn medije jer na taj način izbegavate zamku da vas neko proglasi politički pristrasnim, odnosno time potpomažete svoj profesionalni ugled. Princip nepristrasnosti ne sme ugroziti vašu uredničku nezavisnost. Držite kritički otklon prema političkim subjektima i reagujte na zloupotrebe, kršenje zakona, govor mržnje i zapaljiv govor.

Iskoristite predizborne dane, odnosno dane izborne tišine da malo predahnete, a onda krenite u akciju. Napravite opsežnu pripremu za izveštavanje tokom izbornog dana, izborne noći, pa i za dane posle izbora. Ukoliko ste u mogućnosti, organizujte neku vrstu specijalnog izbornog programa, bilo da je u pitanju izborni program uživo (za TV) ili izveštavanje iz minute u minut za portale. To je važno ne samo za javni interes, nego i za pozicioniranje i vidljivost medija, s obzirom da je interesovanje građana za informacije tokom izbornog dana i izborne noći – značajno povećano.

Dobro pripremite sadržaje i raspodelu posla. Pod pripremom podrazumevamo: planiranje rada i resursa, ljudskih i tehničkih kapaciteta, podelu zaduženja, odabir sagovornika, sadržaja, sinopsisa i “košuljica” za emisije. Iskoristite ove dane i za proveru kontakata i kanala komunikacije sa izbornim štabovima političkih subjekata, čujte šta oni planiraju za izborni dan i izbornu noć.

Dešavalo se da elektronski mediji ne želeći da prekrše izbornu tišinu emituju nedovoljno kontrolisan (najčešće reprizni) program. Kako biste bili sigurni da ni u jednom momentu nećete prekršiti izbornu tišinu, dan pre nje detaljno proverite programske liste i programske sadržaje. Na taj način osiguravate da se reklamni spotovi ili drugi predizborni program slučajno ne emituju i za vreme izborne tišine.

Isto se odnosi i na sadržaje u kojima se kao sagovornici, ili akteri, pojavljuju funkcioneri koji su istovremeno i kandidati na izborima. Oni ne bi trebalo tokom tišine da se pojavljuju u vašim sadržajima niti u jednom obliku.

Neki mediji nisu sigurni kojim sadržajima mogu da popune „praznine“ u informativnim sadržajima tokom izborne tišine. Možda je ovo pravi trenutak da informativne minute pretočite u informativno-edukativne. Objasnite građanima proceduru glasanja i načine ostvarivanja njihovih glasačkih prava, ali i ne samo to. Uputite ih na to zašto je važna građanska izborna participacija i koliko se dugo i teško civilizacija borila da obični ljudi imaju pravo izbora ko će upravljati državom, regijom ili mestom u kojem žive.

Savetujemo da tokom izborne tišine ponovo obratite pažnju na Google oglase, ali i na društvene mreže. Vrlo često se onlajn politička oglašavanja uplate od dana početka kampanje do dana izbora, što znači da se oglasi emituju i na dan izborne tišine, što nije dozvoljeno. Takođe, obratite pažnju i na stranačke botove i njihovo korišćenje vaših interaktivnih kanala, prevashodno komentara, za nastavak izborne kampanje u vreme izborne tišine.​

Uvek imajte na umu da je na dan izbora, sve do zatvaranja biračkih mesta, i dalje na snazi izborna tišina. Pazite da je nesvesno ne prekršite, u čemu poseban izazov predstavljaju uključenja uživo. Stoga ih je potrebno dobro pripremiti, obratiti pažnju na ovaj rizik. Važno je da mediji, radi svog kredibiliteta, a zbog pojačanog interesovanja javnosti, u skladu sa svojim mogućnostima, organizuju specijalni izborni program i tokom izborne tišine.

Da bi popunili program, elektronski mediji, pa i onlajn mediji, često izveštavaju, slikom i tonom, da je neki kandidat na izborima ostvario pravo glasa. Iako to nije protiv zakona, ipak preporučujemo da ove sadržaje objavite tek po zatvaranju biračkih mesta, kako ne biste na ovaj način uticali na volju birača i anulirali izbornu tišinu. Čak i neutralne izjave kandidata mogu uticati na birače. To se odnosi i na političke ličnosti koji nisu neposredno kandidati na izborima, recimo na javne funkcionere ili funkcionere političkih stranaka. Ovaj prostor možete popuniti izveštajem o uglednim nestranačkim javnim ličnostima na biračkim mestima, kako biste promovisali pravo građana da biraju.

Dok traje tišina, fokus medija bi trebalo da bude na građanima, glasanju kao procesu, demokratskoj kulturi, tehničkoj strani izbora – a ne na rezultatima, političarima ili kampanji. Pravite ankete među građanima, ali na taj način da ne narušite izbornu tišinu. Na isti način izveštavajte i sa biračkih mesta i tokom razgovora sa članovima izbornih komisija, nezavisnim posmatračima i predstavnicima nevladinog sektora. Izveštavajte odgovorno i profesionalno, proverite informacije koje dolaze do vas pre objave. Oslanjajte se na kredibilne izvore, pogotovo nezavisne posmatračke misije, ali prenosite i zvanične informacije nadležnih institucija. Obratite pažnju na izborne nepravilnosti, ali oprezno sa ovim – oslanjajte se na proverene informacije i kredibilne izvore. Nemojte žuriti, ne morate da budete prvi, možete naneti štetu sebi ako se informacija pokaže netačnom ili nepotpunom. Izveštavajte o izlaznosti (iz zvaničnih izvora, uključujući posmatračke misije), ali ne u smislu predikcije rezultata. Nemojte izveštavati da ako je izlaznost veća, to znači da neka izborna lista ili kandidat ima veće šanse, i tako dalje.​

Ukoliko nije od nedvosmislenog javnog značaja, izbegavajte objavljivanje saopštenja i izjava izbornih aktera pre kraja izborne tišine. O izbornim neregularnostima izveštavajte oslanjajući se na kredibilne izvore, pre svega na nezavisne posmatračke misije. Možete se pozvati i na građane koji prate izborni proces (ukoliko su konstatovali nepravilnosti), ali uz dokaze i proveru navoda. Ukoliko imate video ili foto dokaz, proverite autentičnost pre nego ga emitujete. Čak i kada izveštavate o nepravilnostima, izbegavajte u izveštaju da spominjete imena političkih subjekata tokom izborne tišine.

Period nakon što počnu da pristižu zvanični i nezvanični rezultati izbora i kada prestaje izborna tišina, mediji imaju dodatnu odgovornost. Moraju pravovremeno, precizno i nepristrasno da informišu javnost, bez stvaranja konfuzije i društvene tenzije. To naravno ne znači da ne treba da ukazuju na izborne neregularnosti, bilo one koji su se desile pre izbora, tokom njih ili nakon zatvaranja biračkih mesta, ali kako rekosmo – odgovorno i visokoprofesionalno.

Naglašavati, ako je potrebno i više puta, da su svi rezultati koji pristižu iz stranaka ili organizacija koje formalno ne sprovode izbore – nezvanični, ili nezvanični i nepotpuni. Obratiti pažnju na praksu da u izbornoj noći predstavnici izbornih lista, kandidati iznose informacije koje njima više odgovaraju, na primer sa onih izbornih mesta koje su njima više naklonjena. To treba ponavljati vašoj publici, kako je ne biste doveli u zabludu. Svakako izbegavati senzacionalizam i uključivati stručnjake u što većoj meri. Prilikom saopštavanja rezultata, navesti koliko je procenata biračkog mesta obrađeno i ko je izvor. Uvek imati u vidu da su jedini zvanični rezultati oni koje saopšti nadležno telo (RIK).

Kada izveštavate o izbornim nepravilnostima, veoma je važno da, kako rekosmo, dobro proverite informacije o njima. Da imate potvrdu ili mišljenje nezavisnih posmatračkih misija ili zvaničnih institucija, ako je to moguće. Poštujte pretpostavku nevinosti, i nemojte dozvoliti da vaš medij bude prostor za prepucavanje političkih i izbornih aktera.

Istovremeno, beležite sve slučajeve izbornih nepravilnosti do kojih ste došli i koje ste objavili nakon provere informacija. Insistirajte da se oni ne zaborave, odnosno da se procesuiraju. Redovno obaveštavajte publiku o toku pojedinih slučajeva koji su važni i/ili indikativni.​

Treba imati u vidu da se izbori ne završavaju izbornim danom. Ne radi se tu samo o tome da se nekada u Srbiji danima čekaju konačni izborni rezultati, niti o ponavljanju izbora na određenim mestima. Potrebno je relevantno pratiti i događaje koje su u vezi sa osporavanjem objavljenih izbornih rezultata ili ukazivanjem na to da je došlo do ozbiljnih izbornih nepravilnosti koje narušavaju integritet procesa, odnosno izborne prevare. U ovom periodu, veoma je važno da mediji izveštavaju profesionalno, pažljivo proveravaju kredibilnost informacija i kredibilitet onoga ko te informacije saopštava. Isključiti strastveno izveštavanje koje može da dovede do povećanja društvenih tenzija, pa čak i nasilja. Budite pravični, zahtevajte pravdu, radite u interesu zakona, građana, ali budite uvek glas razuma. Kritikujte nasilne metode sa bilo koje strane da dolaze.

Informišite javnost o načinima dolaska do izborne pravde. Pratite proces, pratite rad sudova, odnosno ostvarenja prava na delotvoran pravni lek, pravnu zaštitu oštećenih. Obaveštavajte građane kako mogu da ostvare svoja prava.

Vaše izveštavanje sa izbora ne sme da se zasniva na prenošenju informacija, saopštenja, obećanja i izjava političkih subjekata. Uvek zagrebite, ispitajte šta se krije iza ovih plošnih formi. Tražite da se akteri odrede prema važnim pitanjima i temama koje interesuju građane, a onda konsultujte i stručnjake. Ne dozvolite akterima da govore u frazama, tražite konkretan sadržaj, ideju, program i plan.

Objašnjavajte stvari publici, edukujte ih, ali i tu koristite kreativan pristup. Zašto su izbori važni, kako izgleda institucionalni sistem i kako država funkcioniše, objasnite im da su predstavnici vlasti samo službenici kojima oni delegiraju poslove. Objasnite im koje su moguće zloupotrebe vlasti, kako one izgledaju u praksi i kako ih sprečiti. Objasnite im i kako izgledaju izborne nepravilnosti, kako se sprovode i kako treba reagovati na njih. Pokušajte da iz ugla građanina osvetlite i probleme izborne apatije.

Svakoj temi, svakom izveštaju, gde god je to moguće, dajte ljudsko lice. Vašoj priči dodajte emocije, ali ne u cilju manipulacije nego zarad pitkosti sadržaja i isticanja važnosti teme. Kroz naratore i sagovornike ukažite na problem, priču približite publici i omogućite da se građanstvo može identifikovati s temom koja vam je u fokusu. Ispričajte priču kroz konkretne probleme i slike tih problema.​

Tokom izveštavanja o izborima neka vam u fokusu budu građani i stručnjaci . Neka dominira njihov rakurs posmatranja svih tema. Velike teme spuštajte na nivo običnih građana, kako one konkretno utiču na njihove živote ili kako mogu uticati. U razgovoru sa građanima saznat ćete da postoje važne teme o kojima niste ni razmišljali. Tako stvari stoje i kada razgovarate sa stručnjacima iz raznih oblasti.

U svakoj prilici tragajte za rešenjima tematizovanog problema. Pitajte kako je neki problem rešen u susednim gradovima, regijama, sredinama, predstavite najbolje opcije, one koje su primenjive. Obično jedan problem može imati više rešenja. Insistirajte na odgovorima zašto je nešto primenjivo, a drugo nije. Vaša priča može postati politička inicijativa ukoliko budete uporni. Pratite kako teče njen razvoj.

Još jedan način da budete kreativni jeste da vaše pitanje u vezi s nekim problemom koji istražujete postavite različitim funkcionerima i funkcionerkama, ali da i svaki put kada ih sretnete, ponovo postavite isto pitanje. Napravite priču o tome koliko puta ste insistirali na jednom te istom pitanju i koliko puta niste dobili odgovor.

Već smo govorili da treba imati kreativan pristup prema saopštenjima i drugim informacijama koje dobijate od organa uprave i vlasti, pogotovo u predizbornom periodu. Njihovo objavljivanje bez novinarske intervencije, kao i nekritičko praćenje protokolarnih događaja u kojima učestvuju predstavnici vlasti – ne samo da nisu u javnom interesu, ne samo da ne utiču na kvalitet života građana, nego su i neprivlačni i dosadni.

Ipak, protokolarna saopštenja i događaji nisu stvar koju treba potpuno ignorisati. Saopštenja mogu da budu dobar materijal za vaše istraživanje, dalji rad. Protokolarni događaji mogu biti mesta na kojima možete postaviti pitanja koja interesuju građane, da pogledate ispod površine, saznate recimo koliko je određena investicija koštala, ko će od nje imati koristi, koji je problem rešen, zašto se tako dugo čekalo na nešto, i tako dalje. To znači da na ove događaje treba da idete spremni i da pitanja budu veoma precizna. Ako novinar na protokolarnom događaju uspe da postavi jasno i relevantno pitanje koje se „ne uklapa“ u unapred režirani narativ – već je učinio važan profesionalni korak koji je u interesu građana.

Rekli smo da je dužnost medija ne samo da izveštavaju u skladu sa profesionalnim standardima, dakle objektivno, verodostojno i sveobuhvatno – već i da ukazuju na dezinformacije, spinovanje, maligne informacije i uopšte propagandne strategije političkih aktera. Izveštavanje o izborima može da se pretvori u jedan veliki čas političke i medijske pismenosti, a sadržaji koji otkrivaju mehanizme manipulacije mogu biti izuzetno privlačni vašoj publici. Posvetite se konkretnim primerima. Koristite humor za raskrinkavanje dezinformacija i spinova, ali umereno i bez cinizma.

Društvene mreže koristite da privučete publiku, naročito onu mlađu. Koristite multimediju, fotografije, emotikone, „rils“ (reels), animacije, infografike, pripremite vizuale koji će vam olakšati i ubrzati pripremu postova. Šture statističke brojeve pretvarajte u odnose i omere. Obavezno koristite titlove kod izjava i koristite sva vizuelna pomagala da vaše priloge učinite što atraktivnijim i privlačnijim. Biti kreativan znači biti slobodan, igrajte se i eksperimentišite. To je dozvoljeno ukoliko radite po standardima profesije, uz poštovanje zakona, regulatora i uređivačkih politika: razvijajte svoje najbolje prakse, pratite rezultate i trendove.

Ukoliko ste u mogućnosti, na vaš portal i na društvenim mrežama uvedite tokom izbornog perioda (naravno, i van njega) što više interaktivnih sadržaja. Oni povećavaju čitanost, zadržavaju korisnike na sajtu, podstiču na deljenje sadržaja, mogu biti izuzetno edukativni i društveno korisni. U pitanju su sadržaji za veći angažman publike, kao što su kvizovi znanja (izbori, politika, ali i sve što može biti aktuelno i važno u izbornom kontekstu), ankete/glasanja, infografike sa interakcijom, interaktivne mape, kalkulatori i alati, “ti pitaš” sadržaji (korisnik postavlja pitanje političkim akterima ili stručnjacima – redakcija posreduje).