Počinju izbori – vreme je za pripremu

Registrovani mediji u Srbiji dužni su da razviju set internih akata koje je potrebno dostaviti Registratoru (Agencija za privredne registre), a koji se odnose na zaštitu uređivačke nezavisnosti, uspostavljanje rodne ravnopravnosti, zaštitu osoba sa invaliditetom i bezbednosti novinara. Prema preporuci novinarskih i medijskih asocijacija, ovi dokumenti treba da budu javni, odnosno objavljeni na portalima medija. Interni akti se mogu menjati u skladu sa prelaznim odredbama i mogu biti idealna prilika da se u njima nađu bar osnovna pravila koja tretiraju važnu temu: izveštavanje o izbornim procesima.

Na osnovu osnovnih pravila potrebno je u predizbornom periodu usaglasiti i interni akt koji razrađuje i precizira pravila izveštavanja o konkretnim izborima od trenutka njihovog raspisivanja. Podrazumeva se da ta pravila treba da budu usklađena sa zakonima i drugim relevantnim propisima, Kodeksom novinara Srbije, kao i dobrom medijskom praksom koja podrazumeva poštovanje javnog interesa. U njima se mogu unapred razrešiti nedoumice, između ostalog i one sa kojima se redakcija susretala u prethodnim izbornim ciklusima. Veoma je važno da pravila budu dostupna svim zaposlenima i saradnicima. Bilo bi dobro da se ona donesu u inkluzivnom procesu, koji podrazumeva učešće svih ili mnogih članova redakcije, a eventualno i predstavnika civilnog društva i eksternih stručnjaka. To je odličan način da se unapred, kroz dijalog, ukine prostor za različita tumačenja. U većim redakcijama bilo bi dobro da se napravi i interna edukacija o izbornim pravilima medija.

Dobra je praksa da interna pravila o praćenju izbora budu objavljena na sajtu medija, ali i dostavljena političkim subjektima koji učestvuju u izborima. Eventualno, moguće je objaviti i proslediti i skraćenu verziju, odnosno izostaviti one delove koji se mogu smatrati nekom vrstom poslovne tajne.

Interna pravila treba da regulišu važne medijsko-izborne fenomene, kao što su plaćeno političko oglašavanje, odnos prema saopštenjima za medije, način praćenja konferencija za novinare, mitinga i drugih događaja u organizaciji izbornih subjekata, potom postupanje sa sadržajem sa društvenih mreža, pravila koji bi se trebalo pridržavati zaposleni i drugi saradnici u svom angažmanu na društvenim mrežama, mogućnost angažovanja novinara u političkim kampanjama, ali i pitanja koja se tiču bezbednosti novinara tokom izveštavanja o izbornim procesima. Pažnju posvetiti i specifičnim izborima, kao što su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina i izborima za savete mesnih zajednica.

U internim pravilima potrebno je precizirati odnos prema političkom oglašavanju tokom izborne kampanje. Mediji mogu da odluče da li će političko oglašavanje uopšte omogućiti. Ukoliko se odluče da ponude svoj prostor/vreme izbornim akterima, elektronski mediji su dužni da se pridržavaju zakonskih odredbi i propisa (REM), a koji predviđaju sledeće: (1) pre početka izborne kampanje treba javno da se objave tarife i uslovi za političko oglašavanje koje važe za sve izborne učesnike, (2) treba obezbediti jednak pristup oglašavanju svima, kao i da se (3) ukoliko postoji više aktera zainteresovanih za oglašavanje, a ne postoje tehnički uslovi da se svima izađe u susret, ravnopravno omogući svim akterima korišćenje prostorno-vremenskih mogućnosti, pod istim uslovima. Bilo bi dobro da se ove zakonske odredbe, razrađene, nađu i u internom aktu, sa dodatnim preciziranjima – recimo, koliko prostora-vremena medij predviđa za političko oglašavanje, kao i prateći cenovnik oglašavanja. Takođe, specifikovati ko su subjekti oglašavanja. Subjekti oglašavanja treba da budu podnosioci izbornih lista ili konkretni kandidati na većinskim izborima (predsednički izbori). Definisanje vremensko-prostornog okvira i subjekata važno je i za besplatna obraćanja u okviru predizbornog programa.

Osim onih zakonskih i podzakonskih pravila o političkom oglašavanju i predizbornom programu koji predviđaju jasno odvajanje ovih sadržaja od ostalog programa, te zabranu emitovanja oglasnih poruka tokom centralnih informativnih emisija i tokom izborne tišine – medij treba da razradi i formuliše i dodatna pravila, kao što je recimo način plaćanja oglasa. Preporučujemo da uplata za oglas bude izvršena najmanje 24 sata pre emitovanja/objavljivanja, i da to pravilo važi za sve, bez izuzetka.

Zašto je sve ovo važno? Da bi se predupredili nesporazumi. U praksi će vam se desiti da vam se javljaju pojedinačni kandidati iz istog političkog subjekta koji ne razumeju da je prostor, odnosno vreme ograničeno po političkom subjektu, a ne po kandidatu na izbornoj listi. Iako ih zakon na to ne obavezuje, ova pravila bi trebalo da poštuju i štampani i onlajn mediji.

DODATNA UPUTSTVA ZA LAKŠI RAD: Svim redakcijama koje su u mogućnosti preporučujemo da zaduže osobu koja će obavljati korespondenciju s političkim subjektima. Uz dostavljanje vaših internih pravila političkim subjektima obavezno naglasite ime i prezime vaše kontakt-osobe, kao i njene podatke. Na ovaj način ćete olakšati komunikaciju između vaše medijske kuće i političkih subjekata, ali i rad vaše redakcije.

Nijedan medij nije dužan da objavljuje svako saopštenje političke stranke. Redakcije treba da definišu pravila objavljivanja – da li se saopštenja objavljuju u celosti, da li se prerađuju u tematske tekstove i koje kriterijume moraju da ispune (npr. relevantnost za javni interes, značaj za lokalnu zajednicu, itd). Moguće je doneti odluku da se saopštenja uopšte ne objavljuju, osim u izuzetnim slučajevima. U svakom slučaju, preporučuje se da se saopštenja ne objavljuju u celini, već uz redakcijsku obradu. Moguće je saopštenja različitih političkih subjekata o istoj temi objaviti zajedno u jednom medijskom sadržaju, uz poštovanje ravnopravnosti. Preporučuje se da se u tom slučaju čuje i mišljenje i nezavisnih aktera, stručnjaka, predstavnika civilnog društva i relevantnih institucija. Saopštenja zapravo treba da budu samo povod za dalji novinarski rad.

Objave koje sadrže govor mržnje, diskriminaciju, seksizam ili klevetu ne treba objavljivati, čak i u slučaju da su tako koncipirane da nisu u suprotnosti sa zakonskim odredbama. Javni medijski servisi imaju posebnu obavezu da informišu o svim aspektima izbora, ali i dalje zadržavaju uređivačku nezavisnost i kada je reč o saopštenjima za javnost političkih aktera.

Privatni mediji mogu samostalno odlučiti koje će događaje i konferencije koje organizuju izborni subjekti pratiti. Međutim, ako odluče da prate skup jednog aktera, dužni su da na isti način tretiraju druge učesnike izbora. Elektronski mediji imaju zakonsku obavezu da obezbede ravnomernu zastupljenost svih političkih aktera, bez favorizovanja. Ali tih pravila bi trebalo da se pridržavaju i štampani i onlajn mediji, ako ni zbog čega onda zbog profesionalnog digniteta. Preporuka je da se o temama sa političkih skupova izveštava kritički i tematski, da se uključe izjave više strana, mišljenja stručnjaka, građana i relevantnih institucija.

Redakcije treba da uspostave interna pravila i o načinu na koji će koristiti sadržaje sa naloga političkih subjekata na društvenim mrežama. Mediji nisu dužni da prate i prenose sve objave sa mreža. Posebno treba razlikovati privatne naloge kandidata od zvaničnih stranačkih naloga. Sve ovo treba definisati internim pravilima, a u svakom slučaju objave na društvenim mrežama mogu biti dobar “rasadnik tema” za daljnja istraživanja i izveštavanja.

U internim pravilima treba jasno navesti da je, u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, učešće novinara u izbornoj kampanji i događajima koje organizuju izborni subjekti nespojiva sa novinarskim/uredničkim poslom. Ipak, ovu oblast treba dodatno definisati internim aktima. Recimo, može se dozvoliti da novinari moderiraju određene debate u kojima učestvuje više političkih subjekata ili političkih subjekata i eksperata za određenu oblast, čak i ako ih organizuju izborni akteri. Ovim pravilima ćete unapred razrešiti dileme i sprečiti nesporazume. Vaše kolege će znati da li mogu ili ne mogu računati na dodatni izvor prihoda, i pod kojim uslovima i u kojim slučajevima, a istovremeno ćete sprečiti da vašu medijsku kuću dovode u vezu sa određenim političkim subjektima. Zabrana direktnog izbornog angažmana novinara se podrazumeva, odnosno nije spojiva sa novinarskom i uredničkom pozicijom.

Velika tema svetskih medija jesu privatni nalozi urednika, zaposlenih i saradnika medija na društvenim mrežama. To pitanje je posebno važno u kontekstu izbora. Sa jedne strane je pravo svih da iznose svoje mišljenje o određenim fenomenima, pa i onim političkim, a sa druge se postavlja pitanje kredibiliteta medija ukoliko se pojedinac na društvenim mrežama dovodi u direktnu vezu sa njim. Ovo pitanje je moguće takođe razrešiti internim aktom.

Upotreba veštačke inteligencije (VI) tokom izbornog perioda je, dakako, dozvoljena. Ona može da vam pomogne da brže dođete do informacija, da ih atraktivnije prezentujete i kontekstualizujete, a takođe može biti od velikog značaja prilikom kreiranja grafičkih rešenja, transkripcije, pretvaranja teksta u audio-formu. Ali, veštačku inteligenciju i u ovom periodu treba koristiti u skladu sa opštim i specifičnim etičkim pravilima. Sadržaji kreirani uz njenu pomoć moraju da budu strogo proveravani i da budu istiniti, tačni, nepristrasni, moraju se poštovati principi nediskriminacije, odgovornosti, poštovanja privatnosti…

Ukoliko se sistemi VI koristi u radu, medij će preduzeti mere da obezbedi, u skladu sa mogućnostima, dovoljan nivo VI pismenosti svojih zaposlenih i drugih saradnika, uzimajući u obzir njihovo tehničko znanje, iskustvo, obrazovanje, obuku i kontekst u kojem će se sistemi VI koristiti. Donošenje odluka mora biti kontrolisano od strane čoveka, a ne veštačke inteligencije, i u slučaju dugoročnih strategija i kada je u pitanju dnevna uređivačka politika. Upotreba VI mora da bude transparentna, odnosno na vidljivom mestu mora biti precizno navedeno koji deo sadržaja je kreiran uz pomoć VI, koja platforma VI je korišćena i zašto je to bilo potrebno. I svi drugi slučajevi upotrebe VI (kao što je recimo interakcija sa publikom, korišćenje chat-botova, virtuelnih asistenata, algoritamska moderacija komentara…) moraju bi transparentni, odnosno jasno naznačeni.

Postoje brojni primeri ugrožavanja bezbednosti novinara tokom izbornog procesa u Srbiji. Oni se kreću od javnog prozivanja i targetiranja nepoćudnih medija, pa do fizičkih napada na njih. Poželjno bi bilo internim aktom ovom problemu posvetiti adekvatnu pažnju, odnosno uspostaviti jasna pravila kojih bi se novinari koji izveštavaju sa terena pridržavali kako ne bi dolazili u položaj koji može biti rizik za njihovu bezbednost. Ukoliko ipak dođe do ugrožavanja bezbednosti, potrebno je utvrditi mehanizme postupanja, kao što je prijavljivanje slučaja nadležnim organima, kroz sistem kontakt tačaka koje postoje u MUP-u i u Tužilaštvu u okviru funkcionisanja Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kao i novinarskim i medijskim udruženjima. Ukoliko se proceni da obaveštavanje javnosti ne predstavlja dodatni rizik za ugrožene, medij će obavestiti i druge medije o napadu, uz pozivanje na princip solidarnosti, odnosno molbu da obaveste javnost o konkretnom slučaju. Novinari bi u svakom slučaju prilikom izveštavanja sa većih skupova, ali i sa biračkih mesta, morali imati jasnu vidljivost, kao što je nošenje prsluka sa naznakom PRESS. Takođe, poštujući princip solidarnosti, medij će izveštavati i o slučajevima ugrožavanja sigurnosti novinara i saradnika drugih redakcija.

Veliki i generalno mediji na jezicima većine uglavnom ignorišu izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, smatrajući da su oni isključivo manjinsko pitanje koje nema širi društveni značaj. Imajte u vidu: ovo zapravo jeste diskriminatoran pristup, prije svega zato što su i pripadnici manjina vaša publika. Položaj manjinskih zajednica i ostvarenje prava građana koji ne pripadaju većini – predstavlja pravi primjer javnog interesa, imajući u vidu važne nadležnosti i društvene uloge koji manjinski nacionalni saveti imaju.

Mediji i novinari treba ovim izborima da pristupe dodatno pažljivo, informativno i odgovorno. U internim pravilima možete insistirati na novinarski pristup iz perspektive prava manjine, uz naglašavanje uloge saveta u očuvanju jezika, kulture, obrazovanja i identiteta manjinskih zajednica. Zbog kompleksnosti ovih izbora, potrebno je građanima pojasniti procedure. Apsolutno izbegavati stereotipe i etničke predrasude u izveštavanju i promovisati politički i pluralizam mišljenja unutar manjinskih zajednica. Kad god je to moguće, objavljivati dvojezične, odnosno višejezične sadržaje i sarađivati sa medijima, organizacijama i ekspertima iz manjinskih zajednica.

Rekli smo već da izbori za mesne zajednice imaju sve veći politički i društveni značaj, što podrazumeva da bi bilo važno, u skladu sa kapacitetima redakcije, pratiti i ovaj, najniži izborni nivo. To podrazumeva objašnjavanje značaja mesnih zajednica kao oblika direktne građanske participacije, podsećati na zakonski okvir, nadležnosti i procedure, ali svakako upozoravati na političke uticaje, odnosno zloupotrebu ovih institucija od političkih partija. Promovisati inicijative koje dolaze “odozdo”.

Ključ dobro urađenog posla leži u dobroj organizaciji. To nas vodi do raspodele posla i zaduženja u redakcijama u izbornom periodu, čime se treba pozabaviti odmah po raspisivanju izbora, pa i ranije ako je moguće. Ne postoje standardi oko organizacije rada koji bi se mogli primeniti u svim medijima, stoga je potrebno raspodelu posla uraditi na način koji najviše odgovara vašoj redakciji, zavisno od veličine, vrste i eventualno drugih specifičnosti. Za početak je važno da svi angažovani u izbornom procesu poznaju dobro i zakonske obaveze i interna pravila medija, ali i izborna pravila i zakone. Važno je sastaviti izborni kalendar, koji će sadržati ključne tačke izbornog procesa. Zadužiti osobu koja će formirati kontakt listu, listu referenci, grafička rešenja i listu tema. Već smo rekli da bi trebalo imati osobu koja će biti zadužena za komunikaciju sa političkim subjektima u vezi plaćenog oglašavanja ili predizbornog programa – to može biti ista osoba koja će komunicirati sa subjektima i oko drugih pitanja. U svakom slučaju, važno je da ova komunikacija bude transparentna. Ukoliko je to relevantno, odrediti osobu koja će komunicirati sa REM-om ili Savetom za štampu, po potrebi i sa svim nadležnim institucijama u izbornom procesu (RIK, Nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje, Agencija za sprečavanje korupcije). Svi mediji trebalo bi da imaju i osobu odgovornu za administraciju veb-portala i naloga na društvenim mrežama. Moguće je odrediti i urednika ili urednicu za izborni sadržaj, koji će preuzeti odgovornost za krajnju selekciju sadržaja. Formirati timove ili odrediti osobe koji će se baviti dnevnim izveštavanjem, potom analitičkim sadržajima (npr. finansiranje kampanja, statistika, obećanja vs. realizacija), eventualno “fekt-čekingom“ (fact-checking), ako za to postoje kapaciteti. Ne treba insistirati na unifikovanju stilova i načina izveštavanja, ali svakako treba insistirati da svi objavljeni sadržaji budu tačni, utemeljeni na činjenicama, provereni, objektivni, usklađeni sa profesionalnim standardima i javnim interesom.

Kreirajte mejling listu i kontakt-adresar političkih subjekata koji su registrovani kao učesnici izbornog procesa. Prepoznajte koje su ličnosti najrelevantniji komunikatori političkog subjekta. Ako se to dovede u pitanje, insistirajte da oni delegiraju jednu osobu za komunikaciju, eventualno njegovu zamenu u slučaju sprečenosti. Ukoliko je vaša primarna publika usmerena na jedan region, grad ili opštinu, sasvim je dovoljno da kreirate kontakt listu političkih subjekata na regionalnom/lokalnom nivou. Kreiranje kontakt liste olakšaće vam rad i svu daljnju komunikaciju tokom izborne kampanje. Kontakt lista može poslužiti i za blagovremenu i proaktivnu ponudu prodaje vašeg medijskog prostora tokom izbornog perioda, kada je dozvoljeno plaćeno političko oglašavanje.​

Izborni kalendar će vam pomoći u radu i bit će biti određena vrsta liste za proveru i sjajan podsetnik. Izborni kalendar je popis značajnih datuma (dan raspisivanja izbora, krajnji rok za prijavu listi, početak i kraj kampanje, dan početka izborne tišine, dan glasanja, dan objave rezultata, potencijalni drugi krug ili žalbe). Unutar kalendara treba definisati i ključne obaveze medija, timova ili pojedinaca. Izborni kalendar kreiran prema ovim smernicama poželjno je učiniti dostupnim svim uposlenim u redakcijama, “zakačiti” na redakcijsku oglasnu tablu da “bode” oči. Zahvaljujući ovom dokumentu smanjit ćete mogućnost da napravite različite vrste grešaka – materijalnih, tehničkih, zakonskih – ali će i svi u redakciji znati koji je deo izbornog procesa završen i koji predstoji, pa ćete na vreme moći da planirate rad, ljudske i tehničke resurse.​

U kreiranju liste resursa, relevantnih institucija, organizacija i pojedinaca može učestvovati cela redakcija. Jednu osobu zadužiti da kreira početnu listu koju drugi mogu obogaćivati svojim kontaktima. Za početno formiranje liste može vam poslužiti spisak resursa koji se nalazi na kraju ovog priručnika. Na njoj se svakako trebaju pronaći institucije nadležne za izborne procese, kao što je REM, Republička izborna komisija, Agencija za sprečavanje korupcije, Nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje. Potom, organizacije koje su aktivne u izbornom procesu. Osim toga, ne bi bilo loše ovom spisku dodati i kontakte istraživačkih centara, koji vam mogu pomoći kada rešavate neke profesionalne nedoumice. Tu su i kontakti relevantnih eksperata, politikolozi, sociolozi, pravnici, komunikolozi, ekonomisti, stručnjaci za ljudska i manjinska prava. Potom neke institucije kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo, nadležni sudovi, Stalna radna grupa za bezbednost novinara. Među resurse treba uvrstiti i relevantne zakone i druge propise, istraživanja, ali i podatke sa prethodnih izbora.

Ovakva baza podataka omogućit će vam veću dostupnost sagovornika, pogotovo kada ste u škripcu sa vremenom, olakšaće vam kreiranje i pisanje autorskih tekstova, analiza i tematskog sadržaja. Pomoći će vam i da lakše proverite validnost informacije. Posebnu pažnju posvetite potencijalnim sagovornicima iz regije i inostranstva, jer je dobro imati i sadržaj u formi uporednih analiza i kako su pojedini izazovi rešeni u Evropi ili okruženju. Naravno, tu su i teme koje imaju regionalne dimenzije. Za lokalne i izbore za savete mesne zajednice napravite i listu kontakata organizacija ili aktivista pojedinaca iz lokalnih sredina, jer vam oni mogu biti odličan izvor informacija. Za izbore za nacionalne savete potrebno je imati i kontakt-listu eksperata i javnih ličnosti iz te manjinske zajednice, ali i organizacija koje se bave manjinskim pravima.

Pripremljena grafička rešenja mogu vam pomoći da efikasnije, kreativnije i atraktivnije izveštavate o izborima. Kreirajte predloške koji se lako obrađuju i modifikujte ih za različite potrebe i formate izveštavanja. Pripremite grafička rešenja za tabele, statističke pokazatelje, odnose, ilustracije, predloške za infografike i ilustracije o raspodeli mandata za komparaciju pokazatelja zavisno od toga u kojem mediju radite i u skladu sa vašim redakcijskim standardima. Razvijanje predloženih alata ne iziskuje puno vremena, niti velika sredstva, a veoma je efektno. Kombinacijom više alata zajedno ili pojedinačno, vaše izveštavanje biće kreativnije, dinamičnije i privlačnije publici. Grafička rešenja treba da budu čitljiva i pregledna na mobilnim uređajima, usklađena sa standardima za osobe sa oštećenjem vida (kontrast, veličina fonta), dosledna i primenjiva na svim platformama (sajt, TV, društvene mreže, štampa). Grafička rešenja treba da budu usklađena sa postojećim vizuelnim identitetom medija, ali dovoljno specifična da se izborna kampanja izdvoji kao posebna celina.

Politički akteri u izbornim kampanjama žele da nameću teme koje su njima bitne i oblasti u kojima se osećaju superiornima. Mediji i novinari međutim treba da nameću teme i tematske oblasti koje su od javnog interesa i koje sa pravom interesuju građane. Stoga je važno pripremiti spisak tema o kojima želite izveštavati. Dakle, ne dozvolite da političari vama nameću teme, već vi, kao zastupnici građana, nametnite teme njima. Ukoliko je reč o lokalnim izborima, razmislite koje su to važne teme za vašu lokalnu zajednicu. Izađite na ulicu i pitajte građane šta je njima važno. Komunikacija sa građanima može da bude model i za izbor tema za izveštavanje o izborima na višim nivoima. Moguće je na veb stranicama ili na društvenim mrežama omogućiti građanima da sami predlažu teme za izborno izveštavanje. U ovom periodu možete praviti priloge i teme o nadolazećim izborima i pojašnjavati zašto su oni važni.