Regulatorni okvir za medije u Srbiji
Regulatorni okvir za medije u Srbiji u kontekstu izbornog procesa zasnovan je na opštim medijskim i izbornim zakonima, ali i drugim aktima koji direktno ili indirektno određuju njihovo ponašanje tokom kampanje i dana za glasanje. Može se reći da postoji (nepotrebno, po rečima stručnjaka) kompleksan zakonodavni okvir i za same izborne procese, ali i za medijsko izveštavanje o njima. Akti su u dobroj meri usklađeni sa evropskim standardima, odnosno propisi imaju za cilj da svim akterima u procesu obezbede fer i ravnopravan medijski tretman, kao i da zaštite pravo građana na istinito, nepristrasno i potpuno informisanje. Praksa je nešto sasvim drugo.
Ključne kontrolne institucije medijskog izveštavanja tokom izbornog procesa jesu Republička agencija za elektronske medije (REM), Agencija za sprečavanje korupcije i Nadzorni odbor za izbornu kampanju, telo koje imenuje republička skupština i koje je zaduženo, između ostalog, i za nadzor javnih medijskih servisa tokom kampanje.
U praksi su, na žalost, ove institucije pasivne, odnosno ne primenjuju ili selektivno primenjuju zakonske i podzakonske norme, čime se ozbiljno dovodi u pitanje integritet izbornog procesa i medijskog prostora. Neka glasila tokom izbornog procesa drastično i neprikriveno krše propise ostajući nesankcionisani. Radi se o medijima koji se nalaze u gravitacionom polju vlasti. Navedeni izazovi direktno su povezani sa problemom zarobljenih institucija, krizom vladavine prava i medijskih sloboda u Srbiji, o čemu govore brojni izveštaji domaćih i međunarodnih organizacija i institucija.
Regulatorni okvir predviđa razrađene i precizno definisane obaveze za javne medijske servise (Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine) tokom izborne kampanje, potom za privatne elektronske medije (radijske i televizijske stanice), a u najmanjoj meri – za štampane i onlajn medije.
Relevantni akti su medijski zakoni (Zakon o javnom informisanje i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima), potom izborni zakoni (pre svega, Zakon o izborima narodnih poslanika, čiji se članovi prenose i na druge izborne zakone), potom Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o lokalnoj samoupravi, kao i podzakonski akti, kao što su akti koje donose REM.