Priručnik za izveštavanje o izborima u Srbiji

 Zašto priručnik? 

Mediji, novinari i novinarke su dužni, i po slovu zakona, a i po etičkom kodeksu, da se staraju o javnom interesu. Javni interes u medijskom smislu, ukratko, jeste omogućavanje građanima i građankama da na osnovu kvalitetnog, sveobuhvatnog, blagovremenog i verodostojnog informisanja donose važne odluke koje se tiču njih lično, njihovog neposrednog okruženja, ali i celokupnog društva i njegove budućnosti. Izbori i izborni procesi u demokratskim društvima prostor su najvažnije, neposredne građanske participacije u političkim procesima, pa uloga medija u periodu izbornih kampanja i izbornih radnji, ali i u postizbornom periodu – dodatno dobija na značaju.

Osim što omogućava građanima realan, obuhvatan, utemeljen uvid u političku scenu, političke aktere, njihove programe i obećanja, uz profesionalnu i kritičku distancu, kvalitetno izborno izveštavanje ima i čitav niz drugih benefita za društvene i političke tokove. Ono predstavlja svojevrsnu školu političke pismenosti: građani koji prepoznaju važnost političkih procesa i njihove veze sa stvarnim životom postaju angažovaniji i spremniji da učestvuju u njima, što predstavlja jedan od važnih temelja demokratije. Komunicirajući različite političke stavove, mediji doprinose inkluzivnom društvenom dijalogu koji smanjuje društvene tenzije i sukobe, odnosno smanjuje rizik od apatije, političke frustracije i ekstremizma. Transparentni izborni procesi unapređuju i legitimitet samih političkih aktera i jačaju poverenje u institucije. Tokom izbornih kampanja mogu se, u većoj meri nego inače, predstaviti i nedovoljno zastupljeni politički glasovi, kao što su manjinske, marginalizovane i alternativne političke opcije, čime se ojačava pluralizam mišljenja i sprečavaju monopoli u javnom prostoru.

U zemljama kao što je Srbija, u kojoj su prema istraživanjima i analitičkim uvidima i domaćih i stranih organizacija i institucija, evidentiraju brojne izborne neregularnosti, među koje spada i politička zloupotreba medija (koji u dramatičnom obimu krše regulatorna i samoregulatorna načela) – profesionalno, kvalitetno informisanje ima još neke važne dimenzije. Umanjuje prostor za dezinformacije, spin, govor mržnje i jeftinu političku propagandu. Osim toga, ono ima važnu ulogu u praćenju regularnosti izbornog procesa, čime se podstiče dodatna građanska demokratska participacija. Kvalitetni mediji pomažu građanima da prepoznaju neregularnosti i prijavljuju nadležnim organima, ali i da se organizuju u borbi za pravo na slobodne i fer izbore.

Profesionalno izveštavanje i mediji koji drže do zakona standarda profesije imaju poseban značaj u zemljama kao što je Srbija, u kojoj je veliki deo medijske scene pod snažnim pritiskom i uticajem vlasti, što pokazuju brojna istraživanja. To se odnosi i na nacionalne, i na regionalne, i lokalne medije. Na svim nivoima vlada dramatičan nedostatak medijskog pluralizma, što se osobito primećuje u predizbornom periodu. Organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) je izašla sa frapantnim podatkom: predstavnici vlasti u predizbornom periodu su zastupljeni sa čak 94%, a predstavnici opozicije sa samo 6% medijskog prostora u privatnim medijima tokom predizbornog perioda.

Konačno, visokoprofesionalno izveštavanje ima benefite i za same medije, novinare. Tačno, nepristrasno i sveobuhvatno izveštavanje tokom izbora, kada je po pravilu interes javnosti za političke procese ojačan, jača ugled konkretnog medija kao pouzdanog izvora informacija. Tokom izbora se na najbolji način demonstrira privrženost redakcije, novinara u poštovanju regulatornih pravila i profesionalnih standarda.

Sve u svemu, novinarska profesija, ionako izuzetno kompleksna i zahtevna, u periodu izbora susreće se sa dodatnim izazovima, koji su definisani ne samo novinarskom etikom već i zakonima i podzakonskim aktima koji dodatno uređuju ponašanje medija u izbornom procesu. Cilj priručnika koji je pred vama je da podstakne i pomogne medijima, novinarima da prilikom izveštavanja o izborima u fokus stave javni interes i dobrobit društva, ali i reši neke praktične dileme. U tom pogledu, on kombinuje teorijske i praktične uvide. Priručnik je metodološki i sadržajno zasnovan na „Priručniku za izvještavanje o izborima“, kojeg je 2024. godine objavio Mediacentar Sarajevo, a koji je produkt višegodišnjeg istraživanja i brojnih komunikacija sa profesionalcima u Bosni i Hercegovini. Namenjen je novinarima sa dugogodišnjim iskustvom, ali i početnicima.

Medijske scene i izborni/politički procesi u regionu pate od sličnih manjkavosti, ali imaju i mnoštvo specifičnosti koji se tiču i regulatornog okruženja i izborne prakse. Publikacija koja je pred vama namenjena je medijskim profesionalcima u Srbiji. Autor se zahvaljuje kolegama i ekspertima koji su mu pomogli da razreši nedoumice prilikom pisanja ovog priručnika.

Ukratko o izborima u Srbiji

U Srbiji postoji šest nivoa izbornih procesa u skladu sa ustavnim i zakonskim uređenjem. Iako različiti po važnosti, svaki od njih je relevantan za medijske profesionalce i nosi određene osobenosti. Postoji veliki broj zakona koji se direktno ili indirektno tiču izbora, pa i izveštavanja o njima.

Na parlamentarnim izborima, koji se održavaju svake četiri godine u redovnim ciklusima, bira se 250 narodnih poslanika i poslanica u Narodnoj skupštini Srbije. Izbori se održavaju po proporcionalnom sistemu (cela zemlja – jedna izborna jedinica), glasa se za liste, ne za pojedince. Cenzus za ulazak u parlament iznosi 3%. Cenzus ne važi za liste nacionalnih manjina, za koje je predviđen tzv. prirodni prag. Prirodni prag predstavlja minimalan broj glasova potreban da se osvoji jedan mandat u skladu s ukupnim brojem važećih glasova i brojem mesta u parlamentu – i iznosi između 0,35 i 0,4%.

Predsednički izbori održavaju se u redovnim ciklusima svake pete godine, a predsednik se bira prema većinskom dvokružnom izbornom sistemu: ako nijedan kandidat ne osvoji više od 50% u prvom krugu, organizuje se drugi krug u kojem učestvuju dva najbolje rangirana takmaca. Bez obzira na nivo izlaznosti, pobednik u drugom krugu je onaj koji osvoji veći broj glasova.

Na lokalnim izborima biraju se odbornici skupština opština i gradova. U jednom periodu, gradonačelnici i predsednici opština birani su neposredno, ali se posle promena Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu, čelnicima gradova i opština mandat dodeljuje u skupštinama lokalnih samouprava, većinom glasova. I ovi izbori su proporcionalni, što znači da cela teritorija lokalnih samouprava – predstavlja jednu izbornu jedinicu. Održavaju se svake četiri godine u redovnim izbornim ciklusima. 

Pokrajinski izbori u Vojvodini, na kojima se bira 120 poslanika, takođe se održavaju po proporcionalnom sistemu. Cenzus je takođe 3%. Do 2016. godine, zbog specifičnosti pokrajine, na ovim izborima je važio kombinovani izborni sistem (polovina poslanika se birala na zatvorenim listama sa pokrajinom kao jednom izbornom jedinicom, a polovina po većinskom sistemu u 60 izbornih jedinica). Poslanici biraju Pokrajinsku vladu i predsednika pokrajinske skupštine. Izbori se takođe organizuju svake četiri godine, po pravilu paralelno sa parlamentarnim izborima. Zbog paralelizma i velikog značaja parlamentarnih izbora, pokrajinski ostaju u senci. Za to su zaslužne i simbolične nadležnosti autonomne pokrajine.

Za izbore za savete nacionalnih manjina u Srbiji važi poseban regulatorni okvir, koji je određen Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i pratećim aktima. Iako izuzetno važni za nacionalne zajednice, oni uglavnom izmiču pažnji većih, većinskih medija. Nacionalni saveti imaju značajne nadležnosti u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Pravo glasa i kandidature imaju građani koji se dobrovoljno upišu u poseban birački spisak svoje nacionalne manjine. Takođe se održavaju svake četiri godine, a postoje dva moguća izborna modela u odnosu na broj registrovanih birača: neposredni i elektorski. Neposredni izbori podrazumevaju proporcionalni sistem uz zatvorene liste i važe za veće manjine. Elektorski, sa druge strane, podrazumeva da savet bira skupština elektora koju čine predstavnici manjina. Elektore predlažu udruženja, organizacije i istaknuti pojedinci.

Bez obzira o kom nivou se radi, domaće, međunarodne organizacije duži niz godina iznose ozbiljne primedbe na izborne procese u Srbiji. Po njima, izbori su izgubili fer i demokratski karakter. Primedbe se najčešće odnose na: nejednake uslove u izbornom nadmetanju, medijsku neravnopravnost i pristrasno izveštavanje, pritiske na birače i kupovinu glasova, probleme sa biračkim spiskom, ograničenja u nadzoru i posmatranju izbora, neefikasnu pravnu zaštitu i nedosledni zakonski okvir.