Regulatorni okvir za komercijalne i elektronske emitere civilnog društva

Izuzev dva javna medijska servisa, svi mediji u Srbiji su ili komercijalni (privatni) ili su im osnivači organizacije civilnog društva. Ključni zakon koji definiše položaj i obaveze elektronskih medija jeste Zakon o elektronskim medijima (ZEM), a ključna institucija koja se bavi njegovim sprovođenjem jeste REM, koji je dužan da nadzire izveštavanje i ispunjavanje zakonskih obaveza elektronskih medija.

Zakon o elektronskim medijima, što je relevantno za izborni proces, ima za cilj da unapredi vrednosti demokratskog društva, obezbedi slobodan protok informacija, slobodu izražavanja, medijski i politički pluralizam, kao i ustavna i zakonska prava građana. Zakon obavezuje REM da u plan nadzora za godinu u kojoj se održavaju izbori uvrsti i nadzor nad ispunjavanjem zakonskih i drugih obaveza elektronskih medija tokom izborne kampanje. Ono je dužno i da reaguje na kršenje zakona i podzakonskih akata, bilo da je izvršeno nepažnjom ili sa namerom.

ZEM definiše i obaveze svih elektronskih medija u izbornoj kampanji, kao što je zabrana političkog oglašavanja van izborne kampanje. Osim toga, mediji su dužni da pre početka izborne kampanje javno objave tarife i uslove za političko oglašavanje. Mediji mogu, ali ne moraju da se opredele da tokom kampanje emituje ovu vrstu marketinškog programa. Ali ako se opredele, cena političkog oglašavanja i uslovi plaćanja moraju da važe za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista podjednako.

Takođe, u toku izborne kampanje svim političkim akterima koji učestvuju na izborima, elektronski mediji su dužni da obezbede zastupljenost bez diskriminacije u predizbornom programu, kao što su dužni i da jasno obeleže predizborni program. Po ovom zakonu, zabranjena je prikrivena promocija političkog programa u vidu informativnog, zabavnog ili drugog programa.

Pružalac medijske usluge dužan je da prilikom objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja predoči javnosti sledeće informacije: naziv političke stranke, druge organizacije ili ime osobe koja je naručila i platila sprovođenje istraživanja javnog mnjenja, naziv organizacije koja je sprovela anketu i izbor metodologije rada, broj ispitanika i mogućnost greške u datoj anketi, kao i datum odnosno period kada je istraživanje sprovedeno.

Zabrana funkcionerske kampanje važi trideset dana pre dana glasanja. U tom periodu, elektronski mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati na izborima.

REM Pravilnikom o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje dodatno definiše i precizira izborne obaveze elektronskih medija.

Predizborni program mora biti jasno odvojen od ostatka programa zvukom i slikom (najavna i odjavna špica) i jasno označen tekstualnim obaveštenjem tokom celog trajanja programa. Ne sme se prikazivati u toku ili najmanje deset minuta pre ili nakon emisija namenjenih maloletnicima. Političke oglasne poruke ne mogu biti prikazivane zajedno, odnosno u istom bloku sa drugim oglasnim porukama. One se ne smeju objavljivati tokom prikazivanja centralne informativne emisije. Takođe se definiše izborna tišina, 48 časova pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora, pa do zatvaranja biračkih mesta. Ona ne podrazumeva informisanje o neposrednom toku izbornog postupka, kao što je objavljivanje podataka o izlaznosti i prenošenje atmosfere sa određenih biračkih mesta.

Pravilnikom se zabranjuje prikriveno ili posredno preporučivanje izbornih lista ili kandidata, kao i izveštavanje koje obezbeđuje privilegovan položaj predstavnika vlasti, odnosno nosilaca javnih funkcija u odnosu na ostale učesnike u izbornom procesu. Funkcioner ili predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat ne sme se tokom izborne kampanje pojaviti u programu pružaoca medijske usluge kao voditelj, spiker, prezenter, reporter, novinar ili u drugom sličnom svojstvu, bez obzira na prirodu programskog sadržaja.

Pružalac medijske usluge mora, prema ovom Pravilniku, da prilikom informisanja o predizbornim aktivnostima registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije, imajući u vidu značaj političkih stranaka i kandidata, odnosno značaj događaja u kojima oni učestvuju. Izveštavanje mora biti istinito, objektivno, potpuno, blagovremeno i raznovrsno. Ponavlja se i zabrana funkcionerske kampanje iz ZEM-a, ali i zabrana emitovanja negativne kampanje učesnika na izborima u odnosu na druge kandidate.

Elektronski mediji sve podatke o toku izbora i njegovim rezultatima može označiti zvaničnim tek onda kada su saopšteni od nadležnog organa javne vlasti, dok podaci iz drugih izvora moraju biti naznačeni kao nezvanični. U Pravilniku se nalazi i ZEM-om definisana odredba o načinima objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja u kontekstu izbora.

Ne samo javni medijski servisi, nego i svi drugi elektronski mediji dužni su da se, ukoliko se odluče da predstavljaju izborne liste ili kandidate, pridržavaju sporazuma predviđenog Zakonom o izboru narodnih poslanika. Ponavljaju se i dodatno definiše zakonska obaveza emitera kada je reč o političkom oglašavanju. Oni su dužni da pravovremeno objave tarifu za oglašavanje i obezbede jednak pristup političkom oglašavanju svim izbornim akterima. Ukoliko je više aktera zainteresovano za oglašavanje, a ne postoje tehnički uslovi da se svima izađe u susret, emiter je dužan da vreme namenjeno političkom oglašavanju ravnomerno rasporedi zainteresovanim akterima pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima.

Odredbe ovog pravilnika odnose se i na medijsko praćenje referenduma koje raspisuje nadležni organ vlasti.

Iako, kako vidimo, i za privatne i elektronske medije civilnog društva, postoje jasno definisana pravila za izveštavanje tokom izbornog procesa, domaće i međunarodne organizacije imaju veliki broj zamerki na račun implementacije zakonskih i podzakonskih akata u praksi. One su pre svega upućena REM-u, koji, po njima, ne koristi zakonska ovlašćenja za sankcionisanje medija koji krše pravila, ili ih koristi selektivno i neefikasno.