Pravila koja važe za sve medije

Krovni medijski zakon, Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM), obavezuje medije da rade na unapređenju vrednosti demokratskog društva, da istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informišu građane, da ne koriste govor mržnje, te rade na unapređenju nivoa ljudskih i manjinskih prava. Akt načelno štiti medijski pluralizam i sprečava monopol u sferi javnog informisanja. Ove odredbe važe u svim periodima, pa i tokom izbornih kampanja.

ZJIM specifikuje izborni proces u dva slučaja. Reč je o pravu na odgovor i pravu na demanti (ispravku). Van izborne kampanje, glavni urednik je dužan da odgovor na osnovu sudske presude (a na osnovu tužbe za objavljivanje ispravke) i demanti (ispravku) objavi najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispeća odgovora. Tokom kampanje, rok se skraćuje i glavni urednik je dužan da odgovore, odnosno ispravke, objavi u prvom narednom broju, odnosno u prvoj narednoj emisiji od prispeća odgovora, odnosno ispravke.

I u izbornoj kampanji i van nje, glavni urednik nije dužan da objavi odgovor ako se on ne odnosi na informaciju koja je iznesena ili ako nije označena informacija koja je predmet odgovora. Takođe, odgovor se ne objavljuje ako se reaguje na mišljenje a ne na iznesene informacije, te ako odgovor sadrži mišljenje a ne tvrdnju o činjenicama, kao i u drugim zakonom predviđenim okolnostima.

Zakon o izboru narodnih poslanika sadrži član koji se odnosi isključivo na informisanje o izborima, a koji se prenosi i na druga dva izborna zakona (Zakon o lokalnim izborima i Zakon o izboru predsednika Republike). On ističe pravo građana da budu obavešteni o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata za poslanike i odbornike u skladu sa propisima koji uređuje javne medijske servise i elektronske medije. Ponovo se pozivajući na pomenute akte, u sledećem stavu podseća se na obavezu pružalaca medijskih usluga da u toku izborne kampanje svim izbornim akterima obezbede zastupljenost bez diskriminacije.

Za sve medije registrovane u Registru medija važi izborna tišina. Četrdeset i osam časova pre dana glasanja i na dan glasanja, pa do zatvaranja biračkih mesta, zabranjuje se objavljivanje procene rezultata izbora, javno predstavljanje kandidata na izborima i njihovih izbornih programa, te pozivanja birača da glasaju, odnosno ne glasaju za određene liste, kandidate.

Zakon o sprečavanju korupcije je relevantan za medije i izborne procese u pogledu sprečavanja funkcionerskih kampanja i trošenja javnih resursa za kampanjske poslove. Agencija za sprečavanje korupcije je dužna da onemogući, odnosno sankcioniše korišćenje javnih resursa za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, sa posebnim akcentom na izbornu kampanju. Javnim sredstvima ne sme se plaćati rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, kao ni političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge. To se podvlači i u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.

Takođe, Agencija je dužna da onemogući, odnosno sankcioniše javne funkcionere koji koriste javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje imaju u svojstvu javnog funkcionera za (medijsku) promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata. U pitanju je tzv. funkcionerska kampanja.