Svaka redakcija treba da definiše svoj pristup izveštavanju sa jasnim uredničkim fokusom. Dok dnevni izborni događaji često dominiraju programima i online medijima, redakcije mogu — i treba — da se izdvoje tako što će fokus sa političkih obećanja preusmeriti na njihovu izvodljivost, uticaj i značaj za stvarne probleme građana. To znači da se priče oblikuju oko javnog interesa, a ne partijskih narativa, i da se pažnja usmeri na teme koje su važne za svakodnevni život ljudi.

Uvek postavite pitanje: Šta danas nedostaje u vestima? Da li smo bili inkluzivni? Prioritet dajte izveštavanju o temama koje političke partije zapostavljaju i o društvenim grupama koje su uglavnom nedovoljno zastupljene u medijima. Da biste to postigli, budite oprezni prema “čoporskom novinarstvu”, kako ga je opisao Timothy Crouse, gde se novinari okupljaju na istim događajima i izveštavaju iz iste perspektive.

Nekoliko praktičnih pristupa može pomoći redakcijama da pruže posebnu izborničku pokrivenost:

• Izveštavanje fokusirano na teme: Usmerite resurse na istraživanje najvažnijih problema u zemlji i procenite koliko ih političke partije zaista obuhvataju u svojim programima. U zavisnosti od profila vašeg medija, možete se široko fokusirati na teme poput ekonomije, zdravstva i obrazovanja, ili detaljnije obraditi zapošljavanje žena, reproduktivna prava ili predškolsko obrazovanje. Razmotrite pravljenje liste ključnih pitanja kako biste mogli da ocenite dubinu i izvodljivost partijskih programa.
  
  
• Izveštavanje gledajući unazad i unapred: Većina političkih partija na Kosovu već je bila na vlasti, što novinarima pruža dragocenu priliku da procene njihovu dosadašnju praksu. Ovakav pristup počinje pogledom unazad: da li partije nude zaista nove ideje ili samo recikliraju stara obećanja? Jesu li slična obećanja ranije ispunile? Ali tu se ne staje. Gledajući unapred, novinari bi takođe trebalo da procene da li su današnja obećanja realna i ostvariva u okviru četvorogodišnjeg mandata. To podrazumeva razmatranje potrebnog budžeta, zakonskih okvira, kapaciteta institucija i mogućih prepreka u realizaciji. Ova dvostruka perspektiva — prošli učinak i buduća izvodljivost — pomaže biračima da razlikuju prazne slogane od kredibilnih planova.

• Izveštavanje usredsređeno na građane: Izađite iz okvira kampanjskih poruka tako što ćete građane staviti u središte svog izveštavanja. Neka njihove brige, pitanja i svakodnevna stvarnost oblikuju vaše uredničke odluke — od uglova koje birate, do pitanja koja postavljate i formata koje koristite. Utemeljite izveštavanje na temama koje zaista utiču na živote ljudi i posmatrajte birače ne kao pasivne primaoce informacija, već kao glavnu publiku kojoj je izborno novinarstvo namenjeno.

Interna pravila trebalo bi da obuhvate niz uređivačkih i operativnih odluka tokom izbornog perioda, uključujući pristup plaćenom političkom oglašavanju, izveštavanje sa konferencija za medije političkih subjekata, objavljivanje saopštenja, korišćenje političkog sadržaja sa društvenih mreža, kao i smernice za korišćenje ličnih naloga zaposlenih na društvenim mrežama.

Političko oglašavanje

U zavisnosti od tipa vašeg medija, interna politika treba da sadrži jasne odredbe u vezi sa pristupom političkom oglašavanju, u skladu sa zakonskim okvirom i profesionalnim standardima. Preporučuje se da se imenuje jedna odgovorna osoba koja će primati sve zahteve za oglašavanje od političkih partija i kandidata. U slučaju elektronskih medija, ta osoba bi trebalo i da vodi preciznu evidenciju o svim zahtevima i emitovanjima oglasa.

Odgovorna osoba mora da bude dobro upoznata sa svim zahtevima i ograničenjima iz zakonskog okvira i propisa NKM-a, uključujući propisano minimalno trajanje plaćenog i besplatnog oglašavanja za svaku političku partiju. Pored toga, pravila treba da sadrže transparentan cenovnik. Konkretno u elektronskim medijima, ista osoba treba da komunicira sa NKM-om i dostavlja dnevnike oglašavanja svakog ponedeljka.

Vaša politika političkog oglašavanja treba da bude jasan i dosledan kontakt za sve političke partije i kandidate, kako bi u potpunosti razumeli pravila. Važno je napomenuti da kupovina medijskog prostora ne daje političkim subjektima pravo da emituju sadržaj koji krši zakonske ili etičke standarde. Mediji su dužni da pažljivo pregledaju sve političke oglase koje dostave ovlašćeni subjekti pre njihovog emitovanja, kako bi se osigurala usklađenost sa regulativom NKM-a.

Imaju pravo i obavezu da odbiju svaki politički oglas koji sadrži govor mržnje, podstiče nasilje ili na drugi način krši važeće zakone ili etičke kodekse. Ova obaveza se odnosi i na plaćeni i na neplaćeni sadržaj, a poštovanje pravila NKM-a je obavezno.

Takođe, politika mora da obezbedi strogu i vidljivu razliku između oglasa i drugog informativnog izbornog sadržaja.

Olakšajte rad:

Dostavite skraćenu verziju pravila i cenovnika političkim subjektima i jasno naglasite ime i prezime odgovorne osobe, kao i njene kontakt informacije. Na taj način olakšavate komunikaciju između svog medija i političkih subjekata, ali i rad svoje redakcije.

Konferencije za medije i politički mitinzi

Iako regulativa NKM-a prepoznaje mitinge i konvencije kao oblike predstavljanja političkih partija u medijima, nijedan medij nije obavezan da detaljno izveštava o tim događajima. Međutim, ako vaša redakcija odluči da ih pokriva, osigurajte dosledan i ravnopravan tretman za sve registrovane subjekte.

Kandidati će koristiti ove platforme da predstave svoja postignuća, promovišu najpopularnije politike i kritikuju protivnike. Pored samog sadržaja govora kandidata, važno je da obezbedite i vernu sliku samog događaja. Koliko je ljudi prisustvovalo? Odakle su došli? Ima li dokaza da su grupe pristalica organizovano dovedene autobusima da bi se stvorio utisak masovnosti? Da li su prisutnima deljeni sendviči, majice i drugi podsticaji? Sve ovo pomaže u prikazu stvarne podrške koju kandidat ima.

Ako izveštavate o mitinzima u okviru centralnih izbora koji se održavaju u gradovima, posmatrajte ih iz lokalne perspektive. Iako Kosovo ima decentralizovan sistem vlasti, političke partije često koriste gradske mitinge da daju obećanja koja direktno utiču na lokalne zajednice.

Fokusirajte se na lokalna pitanja: Koja se postignuća promovišu? Da li su realna? Da li politička partija odgovara na konkretne probleme tog grada? Koja rešenja nudi? Analizirajte istoriju partije na lokalnom nivou — da li su ranije pobeđivali na izborima, da li su bili na vlasti? Kakav je obrazac glasanja u toj sredini?

Ne zadržavajte se samo na prenošenju političkih poruka – stavite ih u kontekst i objasnite biračima zašto su ti mitinzi važni i kakve posledice mogu imati po njihovu zajednicu.

Zadržite se još malo nakon završetka mitinga i razgovarajte sa okupljenima. Pitajte ih šta očekuju, koji su im problemi, i da li su im obećanja partije važna. Ovi razgovori mogu otkriti raskorak između poruka sa kampanje i stvarnih osećanja građana, dajući dublji uvid u lokalne dinamike i prioritete birača.

Nalozi na društvenim mrežama

Kako su društvene mreže danas centralni prostor političkih kampanja, uspostavljanje jasnih uređivačkih pravila o načinu obrade objava političkih aktera postalo je važnije nego ikada. Političke partije sve više pokušavaju da zaobiđu tradicionalne medije i direktno se obrate biračima putem digitalnih platformi, ali novinari bi i dalje trebalo da društvene mreže tretiraju kao i svaki drugi izvor: kao medij koji zahteva proveru, a ne zamenu za novinarski rad.

Za birače, društvene mreže su jedan od glavnih izvora informacija, i ono što tamo vide može uticati na njihove odluke mnogo pre nego što mediji o tome izveštavaju. Međutim, ovaj direktan pristup znači i da primaju isključivo “ispeglanu” poruku partije, bez kritičke analize koju novinari mogu pružiti. Prikazivanje objave sa društvenih mreža kao zasebne vesti, bez provere činjenica, konteksta ili objašnjenja, ne donosi dodatnu vrednost — građani mogu i sami da pročitaju originalnu objavu.

Na kraju, društvene mreže treba da dopunjuju, a ne zamenjuju, ostale metode izveštavanja. Osim što mogu služiti kao “rasadnik tema”, te platforme treba uvek proveravati i upoređivati sa konvencionalnim izvorima kako bi se osigurala tačnost, dubina i ravnoteža u vašem izveštavanju.

Pošto je teško pratiti sve objave svih kandidata, napravite hijerarhiju koja daje prednost zvaničnim kanalima: nalozima partija, profilima lidera i verifikovanim stranicama kandidata. Ne morate pokrivati svaku objavu; fokusirajte se na one koje predstavljaju jedini kanal komunikacije za neku važnu izjavu, i kada je njihovo prenošenje u skladu sa uređivačkom politikom i informativnim ciljevima.

Kako ćete koristiti društvene mreže?

Vaša interna pravila treba da preciziraju kako urednici i novinari mogu koristiti društvene mreže tokom izbornog perioda. Iako ne postoje zakonski obavezujuća pravila, novinarska etika nalaže očuvanje nepristrasnosti na ličnim nalozima tokom izborne kampanje. Novinari i urednici predstavljaju javno lice redakcije; ono što objavljuju može uticati na način na koji se njihova medijska kuća percipira.

Ako novinar na ličnom nalogu objavi pristrasne ili uvredljive komentare o kandidatu, te objave se mogu tumačiti kao stav redakcije. To može narušiti i lični i profesionalni kredibilitet, kao i percepciju nepristrasnosti medija.

Izveštavanje o izborima je posao koji zahteva angažovanje celokupne redakcije. Obično iscrpi sve resurse koje redakcija ima na raspolaganju. Novinari često moraju da se premeštaju sa jednog mitinga ili sastanka na drugi, i to na redovnoj osnovi.

Iako su veće medijske kuće, poput televizijskih emitera, uglavnom bolje opremljene od online medija, i one zahtevaju dobro strukturisan plan. To uključuje dodeljivanje jasnih odgovornosti kako bi se obezbedilo poštovanje izbornog kalendara, vođenje evidencije o oglasima, ažuriranje kontakt lista i dodeljivanje zadataka novinarima, uz prethodno brifovanje. Novinarima se često dodeljuje zadatak da prate jednu političku partiju, što podrazumeva praćenje njenih događaja i mitinga, dok se drugi fokusiraju na pripremu političkih debata. U slučaju lokalnih izbora, novinari su obično zaduženi za pokrivanje određenih regiona.

Pravi izazov predstavljaju online mediji, koji najčešće funkcionišu sa malim timovima, ali i dalje teže da obuhvate izbore u celini. Kada su resursi ograničeni, planiranje postaje još važnije. Ključ je u tome da se definiše jasan uređivački fokus, po mogućnosti onaj koji se oslanja na snage vaše redakcije.

Na primer, ako vaša redakcija ima jaku ekonomsku rubriku, možete tu stručnost iskoristiti da političke programe posmatrate kroz ekonomsku prizmu. Ovakav pristup omogućava vam da izbegnete pritisak da prisustvujete svakom mitingu ili sastanku. Umesto toga, možete se osloniti na saradnju sa drugim medijima za redovno izveštavanje ili da pratite prenose političkih partija uživo na društvenoj mreži Facebook. Da biste se izdvojili iz “čoporskog novinarstva”, zadržite jasan fokus i pozicionirajte svoju redakciju kao pouzdan izvor tematski specifičnog i dubinskog izbornog izveštavanja. Detaljno analizirajte političke platforme koristeći izabrani ugao, pozovite stručne komentatore i povežite političke rasprave sa stvarnim potrebama građana – bilo da je reč o zapošljavanju, stanovanju ili drugim važnim temama. Takođe možete organizovati intervjue sa kandidatima, baš na te teme.

Ova metoda je jednako delotvorna i za lokalne izbore. Na primer, fokusirajte se na urbani ekonomski razvoj i uključite stručnjake i predstavnike stranaka da razgovaraju o svojim planovima.

Manji online mediji često oklevaju da suze svoj fokus tokom izbora, iz straha da će propustiti priliku za veći angažman publike. Ipak, rad sa ograničenim resursima povećava rizik od grešaka koje mogu narušiti kredibilitet vaše redakcije. Umesto toga, iskoristite ovaj trenutak da svoju redakciju pozicionirate kao mesto koje biračima nudi jedinstven i promišljen uvid u izbore. Glavni mediji će pokriti iste opšte naslove – ovo je vaša šansa da se izdvojite.

Tokom izbornog perioda, ključno je napraviti sveobuhvatnu mejling-listu i imenik sa kontaktima svih političkih subjekata registrovanih za učešće u izbornom procesu. Ako je publika vaše redakcije usmerena na određeni grad ili opštinu, dovoljan će biti imenik na lokalnom nivou. Ova lista će olakšati komunikaciju tokom cele kampanje i omogućiti blagovremeno, proaktivno obraćanje političkim subjektima, uključujući i ponude za kupovinu medijskog prostora kada je plaćeno političko oglašavanje dozvoljeno.

Istovremeno, novinari moraju da vode računa da im je imenik ažuriran, uključujući direktne kontakte svih kandidata, portparola političkih partija (po mogućnosti i brojeve dostupne van radnog vremena), izbornih službenika, hitnih službi i izbornih posmatrača. 

Uključite i portparole institucija kao što su CIK, lokalne izborne komisije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i relevantne NVO poput koalicije Democracy in Action i međunarodne posmatrače poput OEBS-a.

Uspostavljanje ovih veza na vreme i negovanje odnosa tokom kampanje ključno je za efikasno izveštavanje. Sve relevantne kontakt informacije treba da budu podeljene sa urednikom kako bi izveštavanje bilo koordinisano i pravovremeno.

Izborni kalendar služi kao kontrolna lista i alat za planiranje, sa svim ključnim datumima u skladu sa aktuelnim izbornim pravilima – uključujući raspisivanje izbora, rokove za potvrdu kandidatura, period kampanje, dan izbora i objavljivanje rezultata od strane CIK-a. Dostupnost ovog kalendara celom osoblju redakcije pomaže da se izbegnu pravne, tehničke ili organizacione greške, da se svi drže plana i da se bolje rasporede resursi. Takođe može poslužiti kao inspiracija za ideje za priče i usmeravati izveštavanje tokom celog izbornog perioda.

Napravite kontakt listu stručnjaka iz ključnih oblasti kao što su sociologija, pravo, komunikacije, ekonomija, rodna ravnopravnost i političke nauke, kao i predstavnika organizacija civilnog društva.

Ne zaboravite predstavnike lokalnih zajednica i veća, naročito tokom lokalnih izbora, jer oni mogu pružiti dragocene uvide sa terena. Obavezno uključite i potencijalne sagovornike iz regiona i Evrope, kako biste mogli da napravite poređenja i pružite uvid u to kako su slični izazovi rešavani drugde.

Kontaktirajte ih unapred da ih obavestite da će vam možda zatrebati njihova stručnost za izveštavanje o izborima, kako bi bili informisani i dostupni kada zatreba.

Napravite sveobuhvatan spisak izvora koji obuhvata širok spektar materijala kao što su izborni zakoni, prateći propisi, pravilnici, proceduralni priručnici, kodeksi ponašanja, medijske smernice, zvanični sajtovi, javni registri, arhive podataka sa prethodnih izbora i platforme za proveru činjenica. Uključite relevantne izveštaje Agencije za statistiku Kosova, istraživačke i monitoring izveštaje nevladinih organizacija i think tankova, izveštaje zemalja EU, kao i druga dokumenta koja vam mogu pomoći da proverite tačnost tvrdnji, pružite kontekst ili podržite svoje izveštavanje kredibilnim referencama.

Ovakav spisak izvora olakšava vam rad, pomaže da brzo proveravate činjenice i obezbeđuje čvrstu osnovu za dublje priče ili analize. Imati sve na jednom mestu u trenucima kada je tempo ubrzan štedi vam vreme i pomaže da dvostruko proverite tvrdnje ili uočite dezinformacije koristeći pouzdane izvore.

Čim bude jasno ko se kandiduje na izborima, angažujte novinare da počnu prikupljanje pozadinskih informacija, naročito o kandidatima za premijera ili gradonačelnike, koji obično privlače najviše javne pažnje i imaju značajan uticaj. Profili treba da sadrže ulogu svakog kandidata unutar njihove stranke, ključne pristalice, stavove o glavnim pitanjima, prošle kontroverze i prethodne izborne rezultate.

Paralelno, napravite profile političkih stranaka koji obuhvataju njihove platforme, ideologije, istoriju rukovodstva i političke prioritete. Takođe, prikupite podatke o relevantnim izbornim jedinicama, uključujući njihovu ekonomsku osnovu, demografski profil, ključna lokalna pitanja i obrasce glasanja iz prošlosti. Ovi materijali poslužiće kao temelj za informativno i jasno sagledano izveštavanje tokom cele kampanje i pomoći će vam da bolje analizirate i razumete političke poruke svake stranke i programe koje nude.

Pripremljena grafička rešenja mogu vam pomoći da efikasnije i kreativnije izveštavate o izborima. Napravite šablone koji su jednostavni za uređivanje i prilagođavanje različitim potrebama i formatima izveštavanja – bilo da je reč o tabelama, statističkim pokazateljima ili infografikama o raspodeli mandata. Ova rešenja treba prilagoditi vašoj platformi i uskladiti sa uređivačkim standardima.

Za online medije posebno je korisno unapred pripremiti set šablona za društvene mreže. Dodeljivanje različitih boja svakoj političkoj partiji kao vizuelni vodič može pomoći publici da brzo prepozna ključne informacije; ovaj vodič može se dosledno koristiti u svim objavama. Pošto većina redakcija već zna koje vrste podataka će morati da predstavi na osnovu prethodnih izbornih ciklusa, kao što su broj izlaznosti, promene u obrascima glasanja tokom godina ili broj glasova, mogu unapred da kreiraju vizuelne okvire koristeći alate poput Flourish ili Canva.

Da biste ovo uspešno sproveli, obezbedite unapred visokokvalitetne fotografije kandidata svake političke partije i njihove zvanične logotipe. Time ćete omogućiti dosledno i profesionalno vizuelno pripovedanje na svim vašim platformama.

Razvijanje ovih alata ne zahteva mnogo vremena ni skupe resurse. Pametnom kombinacijom besplatnih ili niskobudžetnih alata, vaše izveštavanje može postati dinamičnije, dostupnije i vizuelno privlačnije.

Na Kosovu je uobičajeno da političke stranke započnu neformalnu kampanju mnogo pre nego što zvanična kampanja počne, pa čak i pre formalne najave izbora. Zato je ključno da novinari budu na oprezu u mesecima koji prethode najavi. U poslednjoj godini mandata, opozicione stranke obično intenziviraju svoje aktivnosti, održavaju više regionalnih sastanaka, povećavaju prisustvo na društvenim mrežama i teže većoj javnoj vidljivosti.

Istovremeno, aktuelne vlade često počinju da promovišu svoja dostignuća i donose popularne odluke, poput povećanja penzija ili proširenja socijalnih programa, poteza koji mogu imati za cilj da pridobiju birače. Novinari bi trebalo pažljivo da analiziraju ove aktivnosti iz ugla neformalne kampanje, procenjujući da li su takve odluke politički motivisane i tempirane da utiču na javno mnjenje.

Na primer, prilikom izveštavanja o povećanju penzija, pitajte zašto se to dešava baš sada i da li su slične promene bile ranije tokom mandata. Takođe možete navesti primere iz prošlosti kada su prethodne vlade pre izbora donosile slične poteze, pružajući kontekst i poređenje kako biste publici pomogli da bolje razume dinamiku.

Pored toga, budite pažljivi prema svim promenama zakona, posebno izmenama izbornih propisa koje se mogu uvoditi na način koji pogoduje vladajućoj stranci.

Takođe, treba da budete i svojevrsni čuvar: pratite da li zvaničnici koriste svoje službene pozicije, događaje ili javne resurse za kampanju. Obratite pažnju da li se javna infrastruktura, institucionalne platforme ili novac poreskih obveznika koriste u političke svrhe. Rano i budno izveštavanje o ovim pojavama ključno je za obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti pre zvaničnog početka kampanje.

Između najave izbora i zvaničnog početka kampanje, kandidati koji već obavljaju javne funkcije često koriste svoje pozicije za povećanje medijske prisutnosti, prisustvuju događajima, pokreću infrastrukturne projekte ili posećuju institucije pod izgovorom redovnih dužnosti. Iako izborni zakoni ne regulišu u potpunosti ovu prazninu, ova praksa predstavlja zloupotrebu javne funkcije i resursa u svrhu izborne koristi.

Mediji bi trebalo da pristupe ovim aktivnostima sa oprezom. Iako mogu izveštavati o redovnim dužnostima zvaničnika, moraju izbegavati da ih povezuju sa kandidaturom ili partijskom pripadnošću, osim ako je to neophodno za kontekst. Da bi se obezbedilo uravnoteženo izveštavanje, redakcije bi trebalo da uspostave interne smernice za izveštavanje o zvaničnicima koji su i kandidati, izbegavajući protokolarne događaje i favorizujući tematske priče koje stavljaju u fokus građane i potrebe zajednice. Prilikom izveštavanja o temama kao što su rekonstrukcije puteva, istražite vremenski okvir, podatke o budžetu i odgovornosti, te birajte raznovrsne izvore izvan službi institucija za odnose sa javnošću.

Vaša redakcija treba da usvoji jasne uredničke smernice za izveštavanje o zvaničnicima koji su i kandidati.

Mnoge političke stranke i njihovi kandidati počinju da se promovišu na društvenim mrežama čak i pre početka zvanične kampanje, iskorišćavajući činjenicu da online platforme na Kosovu nisu obuhvaćene posebnim propisima ili zakonima. Ovo rano oglašavanje često određuje ton i narativ predstojeće kampanje i može pojedinim strankama doneti nefer prednost. Da biste pratili ovu aktivnost, koristite alate poput Meta Ad Library, koji omogućava praćenje dnevnih i nedeljnih iznosa potrošenih na oglase na društvenim mrežama Facebook i Instagram. Ovaj alat vam takođe može pomoći da identifikujete obrasce ciljanja oglasa i procenite da li pojedine stranke stiču nesrazmernu vidljivost pre zvaničnog početka kampanje.

Dok je plaćeno političko oglašavanje dozvoljeno tokom zvaničnog perioda kampanje, ključno je da pažljivo pratite njegov sadržaj. Prema pravilniku NKM-a, politički oglasi ne smeju uključivati decu i maloletnike u političke svrhe, a mediji imaju pravo da takav materijal odbiju. Uvek pregledajte sav dostavljeni sadržaj pre emitovanja ili objave.

Obezbedite da sve političke stranke imaju ravnopravan pristup oglašavanju u vašem mediju. Ako ste emiter, vodite jasnu i ažuriranu evidenciju o svim plaćenim oglasima i dostavljajte je NKM-u svakog ponedeljka, u skladu s propisima.

Ne zaboravite i svoju zakonsku obavezu: ako vaš medij prihvata plaćene političke oglase, dužan je i da obezbedi neplaćen prostor ili vreme za oglašavanje političkih stranaka, kako bi pristup bio izbalansiran.

Na kraju, nastavite da pratite i političko oglašavanje na društvenim mrežama tokom kampanje. Obratite pažnju na to šta stranke promovišu i procenite da li njihovi sadržaji odgovaraju Kodeksu ponašanja. Oglašavanje na društvenim mrežama često je manje transparentno i teže ga je regulisati, zato je ključno pratiti sadržaj koji potencijalno krši etičke ili zakonske norme. Koristite alate poput Meta Ad Library da pratite koliko stranke troše, kakve oglase plasiraju i kome se obraćaju. Ovo vam može pomoći da uočite potencijalne neravnoteže, manipulativne taktike ili kršenja pravila kampanje.

Na Kosovu političke stranke često ne ažuriraju svoje sajtove ili ne objavljuju programe na vreme – a ponekad ih ne objavljuju uopšte. Ti dokumenti su retko javno dostupni i često ih je potrebno dobiti direktno od portparola stranaka. Potrudite se da obezbedite programe stranaka pre nego što kampanja zvanično počne.

Politički programi su ključni resursi. Oni predstavljaju okosnicu svake kampanje – vode govore, mitinge i intervjue i predstavljaju osnovu na kojoj će stranka upravljati ukoliko dođe na vlast. Ovi dokumenti pomažu novinarima da formulišu informisana pitanja, procene ostvarivost obećanja i ocene da li stranke odgovaraju na potrebe građana. Detaljno analizirajte predloge: da li su realni? Da li budžeti imaju smisla? Da li stranke preterano obećavaju kako bi pridobile glasove?

Programe koristite kao osnovu za analitičke tekstove, intervjue sa stručnjacima i poređenja među strankama. Ako neka stranka odlaže objavljivanje programa – naročito uoči izbora – pozovite je na odgovornost. Često je kašnjenje taktika kojom se izbegava novinarska analiza i fokus prebacuje na nejasne poruke sa mitinga.

Međutim, ako stranke programe ne objavljuju uopšte – što je čest slučaj na lokalnim izborima – novinari treba da prikupe informacije sa mitinga, lokalnih debata, konferencija za medije i intervjua sa kandidatima kako bi rekonstruisali njihove prioritete i obećanja. Čak i bez formalnih dokumenata, moguće je kritički analizirati njihove poruke i namere. U takvim slučajevima oslonite se i na prethodni rad stranke ili kandidata u vlasti – analiza onoga što su (ili nisu) postigli tokom prethodnog mandata može biračima dati dragocene uvide u to šta mogu realno da očekuju u budućnosti.

Kada prikupite potrebne informacije, ne ostavljajte ih samo u arhivi. Setite se podataka koje ste prikupili o kandidatima, strankama i izbornim jedinicama. Sintetišite ih i pripremite za objavu već na početku kampanje. Pokušajte da objavite profil svakog kandidata za premijera ili gradonačelnika, svake stranke koja učestvuje u izborima i najvažnijih izbornih regiona. Ti profili ne moraju da sadrže svaki detalj – cilj je da građanima pružite jasniji uvid u izbornu ponudu, a ne da prezentujete svaku opciju u izolaciji.

Ovakvi tekstovi pomažu biračima da steknu osnovni kontekst pre nego što retorika kampanje eskalira. Profili pomažu da se probije haos fragmentisanog izveštavanja po principu “on je rekao – ona je rekla”, tako što izveštavanje oslanjaju na proverene činjenice i pozadinu. Pravovremena objava omogućava građanima da lakše razumeju ko su kandidati, šta predstavljaju i kako bi mogli da deluju u određenom regionu.

Intervjui sa kandidatima ili liderima stranaka su centralni deo izveštavanja tokom kampanje. Oni novinarima pružaju priliku da detaljno ispitaju političke programe i pruže biračima jasniju sliku o planovima, prioritetima i ličnosti kandidata. Međutim, vođenje intervjua s političarima zahteva temeljnu pripremu, kritičko razmišljanje i čvrstu kontrolu tokom razgovora.

Počnite istraživanjem pozadine kandidata. Prikupite informacije o prethodnim funkcijama, javnim izjavama, političkom učinku, izbornim obećanjima, izvorima finansiranja i reputaciji. Procenite kako su se pokazali na ranijim pozicijama, šta su ispunili — a šta nisu — i kako ih doživljavaju i saveznici i protivnici.

Pitanja pripremite unapred i rasporedite ih po važnosti. Neka budu kratka, jasna i otvorena. Dugačka ili neodređena pitanja omogućavaju političarima da razgovor odvuku u svoju korist. Fokusirajte se na “kako”: kako će se obećanja sprovoditi, finansirati i prioritetizovati? Šta ih razlikuje od ostalih kandidata? Prilagodite pitanja stvarnim brigama građana, obuhvatajući ključne teme kao što su ekonomija, zdravstvo, obrazovanje, zaštita životne sredine ili socijalna politika. Za lokalne izbore, pitanja uskladite sa specifičnim izazovima regiona.

Zapamtite da intervju nije prostor za kampanju. Kao novinari, niste tu da kandidatima dajete besplatni medijski prostor za promociju. Obratite pažnju da li ono što govore ima smisla i da li je u skladu s njihovim ranijim delima. Uvek postavljajte dodatna, razjašnjavajuća pitanja kako biste građanima obezbedili tačne i korisne informacije koje će im pomoći da donesu informisane odluke.

Tokom intervjua, zadržite kontrolu. Vešti političari mogu pokušati da izbegnu odgovore ili dominiraju razgovorom. Učtivo ih prekinite ako je potrebno i vratite se na originalno pitanje dok ne dobijete jasan odgovor. Budite uporni, ali uvek s poštovanjem.

Uvek primenjujte princip jednakog tretmana prema svim kandidatima i političkim subjektima. Ako odlučite da intervjuišete jednog kandidata, obavezno ponudite istu priliku svim ostalim kandidatima za istu poziciju, bilo da se radi o parlamentu ili gradskoj skupštini. Ovaj princip treba dosledno primenjivati u svim formatima – štampanim, online i elektronskim medijima – kako biste izbegli percepciju pristrasnosti i zaštitili redakciju od optužbi za političko svrstavanje.

Međutim, jednak tretman ne znači napuštanje uredničke autonomije. Poštovanje pravičnosti ne isključuje postavljanje teških pitanja i pozivanje kandidata na odgovornost. Trebalo bi da nastavite sa kritičkim ispitivanjem svih političkih subjekata, osporavanjem njihovih tvrdnji i ukazivanjem na govor mržnje i kršenja zakona.

Obezbeđivanjem jednakog pristupa, uz istovremeno održavanje čvrstog uređivačkog stava, jačate kredibilitet svog medija i podstičete poverenje javnosti u vaše izveštavanje.

Dobro organizovane izborne debate su ključni deo kampanjskog izveštavanja i pružaju biračima priliku da direktno čuju kandidate ili stručnjake o najvažnijim temama. Obično postoje tri vrste debata: između kandidata ili predstavnika stranaka; između kandidata i stručnjaka; i okrugli stolovi sa stručnjacima koji se bave izbornim temama iz nepristrasne perspektive.

Debate između kandidata mogu imati dva glavna formata. U prvom, kandidati međusobno diskutuju i suprotstavljaju stavove, što omogućava dinamičnu razmenu ideja, ali zahteva veštog moderatora koji će diskusiju držati civilizovanom, uravnoteženom i fokusiranom. Drugi format podrazumeva da svaki kandidat redom odgovara na isti set pitanja, što obezbeđuje pravičnost i jednako vreme za sve, ali ograničava mogućnost za direktno suočavanje s nejasnoćama ili protivrečnostima.

Debate između kandidata i stručnjaka obično se vode u formi moderirane sesije pitanja i odgovora, gde stručnjaci postavljaju ciljana pitanja iz svojih oblasti i izazivaju kandidate da objasne i odbrane svoje stavove. Ovaj format podstiče dublju diskusiju, omogućava proveru činjenica i povezuje politička obećanja s realnim mogućnostima.

Stručni okrugli stolovi ili diskusije sa predstavnicima civilnog društva predstavljaju još jedan vredan format, posebno kada su usmereni na razlaganje političkih implikacija i pružanje nezavisne, detaljne analize konkretnih izbornih pitanja. Ovakve debate mogu pomoći biračima da bolje razumeju šta su politički i programski ulozi ovih izbora.

Ako vaša redakcija odluči da organizuje debatu, dobro se pripremite. Unapred podelite svim učesnicima format, teme i pravila debate. Na početku jasno objasnite strukturu — koliko će pitanja biti postavljeno, koliko vremena svaki kandidat ima za odgovor, koliko će biti krugova i kako će se voditi replike. Postavljajte konkretna pitanja usmerena na ostvarivost obećanja — ne pitajte samo šta planiraju da urade, već i kako to nameravaju da sprovedu. Uključite pitanja koja odražavaju brige građana i svakodnevne probleme s kojima se suočavaju.

Da bi debata bila zanimljivija, uključite publiku. Najavite događaj na društvenim mrežama, pozovite korisnike da pošalju pitanja i odaberite neka koja ćete postaviti tokom debate. Učešće publike doprinosi relevantnosti i pokazuje da je javni interes zaista u fokusu.

Iznad svega, postavite jasna pravila i dosledno ih primenjujte. Jednako vreme za sve učesnike, poštovanje sagovornika i transparentnost u formatu debate su ključni za očuvanje kredibiliteta i pravičnosti celog procesa.

Ako neka politička stranka odbije da učestvuje u vašoj debati, vi niste pravno odgovorni, pod uslovom da ste im dali poštenu i ravnopravnu priliku da učestvuju. Vaša obaveza kao medija je da obezbedite prostor, pošaljete zvaničan poziv i budete transparentni. Ako stranka odbije da se pojavi, jasno to saopštite javnosti i objasnite njihovo odsustvo. Time ne samo da štitite uređivački integritet, već i omogućavate biračima da znaju koje stranke izbegavaju javnu proveru i debatu.

Govor mržnje je česta pojava tokom izbornih kampanja, posebno u međusobnoj retorici političkih partija i kandidata. Takve izjave mogu izazvati tenzije, obeshrabriti birače i dodatno polarizovati zajednice. Na Kosovu, žalbe na ovakvu retoriku razmatra Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP), koji ima ovlašćenja da političke subjekte kazni za uvredljiv i govor mržnje. Panel može izreći novčane kazne, ali govor mržnje koji predstavlja krivično delo potpada pod nadležnost pravosuđa, a ne izborne organe.

Kao novinari, izuzetno je važno da ne reprodukujete govor mržnje bez kritičkog osvrta. Umesto toga, izveštavajte da je izrečen i stavite ga u kontekst: objasnite zašto je takav govor štetan, uključite mišljenja stručnjaka i pozovite se na pravni okvir i presedane IPŽP-a. Uvek razmotrite širi kontekst: Zašto je izjava data? U kom okruženju? Ko je meta? Da li je izrečena da bi skrenula pažnju s neke druge teme? Da li je reč o političkom manevru?

Izbegavajte pojačavanje diskriminatornih, seksističkih ili zapaljivih poruka. O takvim incidentima izveštavajte odgovorno i sa kontekstom, pomažući publici da razume ne samo šta je rečeno, već i zašto je to problematično. Ovakav pristup štiti vaš kredibilitet i doprinosi informisanijem i odgovornijem javnom dijalogu.

Rodna ravnopravnost nije samo zakonska obaveza tokom izbora — to je i novinarska odgovornost. Kao uredniku ili novinaru, vaša uloga nije samo da odražavate raznolikost političkog pejzaža, već i da kritički sagledate koliko je taj pejzaž zaista inkluzivan. Rodna zastupljenost nije samo pitanje ispunjavanja kvota; ona se odnosi na vidljivost, glas i način na koji se i kandidati i teme predstavljaju u javnom diskursu. Vaši uređivački izbori — ko se intervjuiše, ko učestvuje u debatama, kako su priče napisane i koga citirate — direktno oblikuju javnu percepciju žena u politici. Obratite pažnju na to kako se rodna pitanja obrađuju — ili potpuno izostavljaju — u partijskim programima. Da li su tretirana kao suštinski politički prioriteti ili su skrajnuta uopštenim formulacijama? Izborno izveštavanje koje ignoriše ove dinamike rizikuje da dodatno učvrsti sistemske nejednakosti, umesto da ih ospori. Evo četiri stvari koje treba imati na umu kako biste doprineli inkluzivnijem i rodno osvešćenom izbornom izveštavanju:

• Obezbedite rodnu ravnotežu na izbornim listama

Izborni sistem Kosova podrazumeva rodnu kvotu koja zahteva da najmanje 30% kandidata na svakoj listi budu žene, a najmanje 30% muškarci. Pored toga, zakon nalaže da se u svakom nizu od tri kandidata na listi nalazi najmanje jedna osoba drugog roda, čime se obezbeđuje ravnomernija raspodela, a ne samo pozicioniranje žena na dnu liste. U okviru izbornog izveštavanja, pratite da li se političke stranke pridržavaju ove kvote i naglasite ako neka od njih ide iznad zakonskog minimuma, što može ukazivati na iskreniju posvećenost rodnoj ravnopravnosti. Posebnu pažnju obratite na to kako su kandidatkinje pozicionirane: da li se nalaze na mestima sa stvarnim šansama za izbor ili su tu samo radi ispunjavanja formalnog uslova?

• Obezbedite rodnu zastupljenost u debatama i stručnim diskusijama
  
  Kada organizujete debate, intervjue ili okrugle stolove sa stručnjacima, izbegavajte panele sastavljene isključivo od muškaraca. Izostanak ženskih glasova produbljuje nejednakosti i ne odražava raznolikost društva. Budite namerno uključivi prema ženama, bilo kao kandidatkinjama, stručnjakinjama ili predstavnicama civilnog sektora. Ako među kandidatima u nekoj izbornoj trci ima malo žena, uključite relevantne ženske glasove iz stranaka ili tematskih organizacija. Rodna ravnoteža treba da bude prisutna u celokupnom vašem programu. Vaša uloga kao moderatora uključuje i reagovanje na seksističke ili isključujuće komentare i obezbeđivanje poštovanja i ravnopravnog prostora za sve učesnike.

• Obratite pažnju na rodne predrasude i diskriminaciju u medijskom prikazu
  
  Obratite pažnju na to kako predstavljate žene u svom izveštavanju. Izbegavajte rodne stereotipe i postarajte se da se kandidatkinje tretiraju sa istom ozbiljnošću i novinarskom pažnjom kao i muški kandidati. Suprotstavite se seksističkom jeziku ili pokušajima da se žene delegitimizuju u političkom prostoru. Posebno pratite kako su žene izložene u javnom diskursu — kroz napade na društvenim mrežama, narative koji ih diskredituju, ili fokus na karakter i izgled, što muškim kandidatima uglavnom nije slučaj. Obrađujte ove obrasce u svom izveštavanju kako biste pomogli publici da prepozna i razume šire dinamike rodne nejednakosti u političkom životu.

• Primenjujte rodno osetljiv pristup u svom izveštavanju

Ne zadržavajte se samo na brojkama kada su žene na kandidatskim listama u pitanju — analizirajte kako se rodna pitanja tretiraju u partijskim programima. Šta političke partije predlažu kada je reč o zapošljavanju žena, zdravstvenoj zaštiti, neplaćenom kućnom radu, zaštiti od rodno zasnovanog nasilja, obrazovanju i prilikama za liderstvo? Podržite svoje izveštavanje relevantnim podacima o nezaposlenosti žena, teretu neplaćenog rada i učestalosti rodno zasnovanog nasilja kako biste ukazali na ozbiljnost i hitnost ovih problema. Obratite pažnju na to da li stranke ignorišu ove strukturne probleme i svode ulogu žena na majke ili negovateljke, umesto da ih predstavljaju kao ravnopravne aktere u društvenom i političkom životu.

Kosovo je multietničko društvo, a njegov izborni sistem to odražava tako što rezerviše 20 mesta u Skupštini za manjinske zajednice — 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale nevećinske zajednice, uključujući Rome, Aškalije, Egipćane, Bošnjake, Turke i Gorance. I pored ove strukture, izveštavanje o izborima u kosovskim medijima gotovo isključivo se fokusira na albanske političke stranke i albansko stanovništvo. Kao rezultat toga, potrebe, problemi i politička dinamika manjinskih zajednica često ostaju neobrađeni, dok stranke koje predstavljaju te zajednice dobijaju znatno manje novinarske pažnje i analize u poređenju sa svojim albanskim kolegama.

Ovaj jaz postaje još vidljiviji tokom lokalnih izbora, kada se manjinske zajednice često suočavaju sa sistemskom nedovoljnom zastupljenošću, a njihovi politički programi ostaju uglavnom neistraženi. Lokalni izbori su ključna prilika za rešavanje konkretnih problema na nivou zajednica, kao što su obrazovanje, infrastruktura, zapošljavanje i pristup uslugama. Mediji imaju odgovornost da aktivno uključe glasove manjina i obezbede da i birači iz ovih zajednica budu podjednako informisani i zastupljeni.

• Srpska zajednica

Stranke koje predstavljaju srpsku zajednicu igraju značajnu ulogu u političkom sistemu Kosova, posebno u opštinama sa srpskom većinom. Novinari bi trebalo da izveštavaju o njihovim programima sa istim nivoom pažnje i analize kao i o ostalim političkim subjektima, uključujući njihova obećanja, rezultate i stavove po ključnim pitanjima. Pratite kako ove stranke odgovaraju na potrebe svojih birača, kako se odnose prema kosovskim institucijama i da li se njihova retorika tokom kampanje uklapa u šire napore za međuetničku saradnju ili ih podriva. Posebno obratite pažnju na to da li ove stranke promovišu inkluzivne politike ili produbljuju etničke podele i u svojim izveštajima istaknite zabrinutosti birača kroz intervjue i rad na terenu.

• Ostale etničke manjine (Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, Turci i Goranci)

Stranke i kandidati koji predstavljaju nevećinske zajednice van srpske često dobijaju vrlo malo medijske pažnje, iako su važan deo kosovskog demokratskog sistema. Ove zajednice se suočavaju sa specifičnim društvenim i ekonomskim izazovima, kao što su sistemska diskriminacija, ograničen pristup uslugama, nezaposlenost i društvena isključenost. Tokom izborne kampanje, novinari bi trebalo da obezbede izveštavanje koje prenosi glasove, prioritete i političke stavove ovih zajednica. Predstavite kandidate iz tih sredina, izveštavajte sa terena i analizirajte na koji način političke stranke planiraju da odgovore na njihove potrebe.

Takođe, pratite da li se zakonski okvir koji garantuje manjinsku zastupljenost poštuje kroz kandidatske liste i stranačke strategije. Dajte prostor organizacijama iz zajednica i stručnjacima koji mogu da daju širi kontekst problemima ovih populacija u okviru izborne dinamike.

Kosovo ima jednu od najmlađih populacija u Evropi, ali su mladi ljudi često politički neangažovani i nedovoljno zastupljeni u izbornom izveštavanju. Mnogi od njih zaobilaze tradicionalne medije i informacije prate preko platformi poput Facebooka, Instagrama i TikToka. Da biste dopreli do njih, potrebni su vam formati prilagođeni njima, jezik koji im je blizak i sadržaj koji se tiče njihovih problema, poput zapošljavanja, obrazovanja i ljudskih prava.

Mediji ne bi trebalo samo da informišu mlade, već i da ih aktivno uključe. Otvorite prostor za njihovo učešće — pozovite ih da izraze mišljenje, uključite ih u razgovore i dajte im priliku da njihove perspektive budu zastupljene u izveštavanju. Koristite kratke video sadržaje ili ankete na društvenim mrežama kako biste objasnili izborne procese i predstavili politike koje se odnose na mlade. Pobrinite se da sadržaj uključuje i glasove mladih iz manjinskih i ruralnih sredina, kako bi se oslikala puna raznolikost Kosova.

U svakim izborima mediji igraju ključnu ulogu ne samo u izveštavanju o strankama i kandidatima, već i u edukaciji javnosti o tome kako da učestvuju u izbornom procesu. Prema Zakonu o opštim izborima Kosova, javni emiteri su zakonski obavezni da emituju sve obrazovne materijale koje proizvede CIK. Ovi materijali obično sadrže informacije o procedurama glasanja, procesu registracije i pravima birača.

Međutim, ova odgovornost ne bi trebalo da leži samo na javnim emiterima. Svi mediji — televizijski, radijski i online — treba da daju doprinos edukaciji birača. Time se podstiče informisano učešće građana i jača demokratski proces. Građanima nisu dovoljni samo slogani i zvučni isečci stranaka — potrebne su im pouzdane i dostupne informacije o tome kako da ostvare svoje biračko pravo.

Novinari imaju dužnost da jasno i dosledno objašnjavaju izborne procedure, uključujući:

• Ko ima pravo glasa
• Kako i gde da se registruju za glasanje
• Kada se birališta otvaraju i zatvaraju
• Gde, kada i kako da glasaju
• Koliko kandidata birač može da zaokruži, u zavisnosti od tipa izbora
• Kako da pronađu svoje biračko mesto
• Kako da glasaju iz dijaspore
• Kako da glasaju ako se na dan izbora ne nalaze u svojoj opštini ili gradu prebivališta

Kako bi edukacija birača bila inkluzivnija i efikasnija, posebnu pažnju treba posvetiti dvema ključnim grupama:

• Prvim biračima, posebno onima koji će napuniti 18 godina pre dana izbora. Mediji treba da obezbede jasne, pristupačne i ciljane informacije o tome kako, kada i gde mogu da glasaju, koristeći formate i jezik prilagođen mladima.
• Biračima iz dijaspore, koji moraju da se registruju do određenog roka kako bi mogli da glasaju iz inostranstva. Novinari treba da naglase ovaj rok već u ranoj fazi kampanje kako bi birači imali dovoljno vremena da se registruju i učestvuju u izborima.

Mediji mogu da ispune ovu ulogu kreiranjem objašnjenja, infografika, Q&A formata, video vodiča i objava na društvenim mrežama, posebno usmerenih ka mladim i marginalizovanim grupama birača.

Redakcije treba da se temeljno pripreme pre izbornog dana. To znači dodeljivanje novinara određenim regijama ili biralištima i jasno definisanje uredničkih ciljeva za taj dan. Urednici treba da budu sigurni koliko će novinara biti na terenu, kako će putovati, da li je obezbeđen prevoz i kako će se održavati komunikacija tokom dana. Terenski izveštači treba da znaju da li mogu da šalju izveštaje sa terena i ko u redakciji koordinira ažuriranja uživo. U međuvremenu, drugi treba da ostanu u kancelariji kako bi pratili informacije, nadgledali društvene mreže radi najnovijih vesti i omogućavali direktno izveštavanje.

Izveštači na terenu moraju biti dobro pripremljeni i opremljeni za zadatke, od ažuriranih kontakt listi do poznavanja izbornih procedura i uredničkih obaveza. Trebalo bi da znaju koja birališta prate, koja pitanja treba da istražuju i na koji način njihov rad doprinosi ukupnoj uredničkoj strategiji. Urednici treba da osiguraju da novinari poznaju pravne granice onoga šta smeju, a šta ne smeju da objavljuju tokom izborne tišine.

Izveštači na izbornom danu

Izveštači na terenu treba da budu dobro pripremljeni, informisani i opremljeni:

• Da li znam koja birališta treba da posetim?
• Da li sam proučio procedure glasanja i pravila?
• Da li imam pristup ažuriranim mapama, logističkim informacijama i kontaktima za hitne slučajeve?
• Da li imam svu potrebnu opremu (telefon, diktafon, legitimaciju, punjač)?
• Da li sam dobio zadatak sa određenom temom ili fokusom?

Iako je izborni dan često haotičan, mnoge priče su predvidive. Novinari treba pažljivo da prate da li su birališta otvorena i zatvorena na vreme i da li je bilo dovoljno materijala kao što su glasački listići i birački spiskovi na svakom mestu.

Sama atmosfera glasanja pruža više tema: Da li su bile duge kolone? Da li su stariji glasači i osobe sa invaliditetom adekvatno zbrinuti? Da li je neko imao problema ili mu je zabranjen ulaz? Da li je bilo pokušaja ugrožavanja tajnosti glasanja ili bezbednosnih problema?

Pored logistike, izveštavanje treba da prati i ponašanje političkih aktera i njihovih pristalica. Novinari treba da primećuju da li je bilo kampanje u biralištima ili oko njih, nošenja političkih simbola ili pritisaka na glasače. Ako su se dogodile smetnje, važno je dokumentovati ko je bio uključen, da li su one ometale glasanje i kako su reagovale nadležne institucije.

Takođe, mediji treba da prate zvanična ažuriranja. Konferencije za štampu koje CIK održava tokom dana pružaju proverene informacije o izlaznosti, prijavljenim nepravilnostima i stanju na terenu. One su ključne za uravnoteženo i pouzdano izveštavanje. Pored CIK-a, važno je pratiti i nezavisne posmatrače i civilne organizacije koje nadgledaju glasanje. Grupe kao što je “Democracy in Action” i druge često objavljuju procene o transparentnosti izbora, pristupu glasača i poštovanju procedura. Njihovi izveštaji mogu biti veoma značajni, naročito kada se međusobno proveravaju.

Optužbe za izbornu prevaru česte su, naročito tokom napetih kampanja ili kada su rezultati neizvesni. Političke stranke često unapred optužuju jedne druge, ponekad bez ikakvih dokaza, a ako se takve tvrdnje prenesu bez kritičkog pristupa, to može ozbiljno narušiti poverenje javnosti u izborni proces. Zato novinari moraju biti oprezni: ne mora svaka nepravilnost da znači prevaru. Neki problemi — poput nepoštovanja procedura na biračkim mestima — mogu biti posledica loše obuke ili administrativnog propusta, a ne nužno zle namere. Važno je sagledati širi kontekst, razgovarati sa članovima biračkih odbora ili posmatračima i konsultovati zvanične izvore pre nego što se izvuku zaključci.

Prevara se definiše kao namerna radnja s ciljem da se utiče na ishod izbora. Ako do takvih slučajeva dođe, o njima treba izveštavati pažljivo, na osnovu proverenih činjenica i iz više izvora. Jedan potvrđen slučaj prevare ne znači automatski da su izbori u celini neregularni, naročito ako se glasanje na drugim mestima odvija bez problema. Novinari bi trebalo da izbegavaju da izdvojene ili nepotvrđene tvrdnje predstavljaju kao širu sliku.

Kad god je moguće, uravnotežite izveštavanje reakcijama CIK-a i nezavisnih posmatrača, kako bi se osigurala tačnost i pravi razmer prijavljenih problema. Takođe, izbegavajte senzacionalistički jezik ili nagađanja kada prenosite izveštaje posmatrača. Nepravilnost u jednoj stanici treba posmatrati u odgovarajućem kontekstu, a ne kao dokaz sistemskog kolapsa. Ako novinar lično svedoči nepravilnosti, važno je razumeti okolnosti i ne generalizovati na osnovu jednog slučaja. Pribranost, kontekst i provera činjenica ključni su pri izveštavanju o prevarama — jer čak i male netačnosti mogu pojačati političke podele i narušiti legitimitet demokratskog procesa.

Kada birališta zatvore svoja vrata, svako želi da sazna rezultate – ali izveštavanje o ishodima izbora zahteva izuzetno oprezan pristup. Novinari nikada ne smeju objaviti ili emitovati rezultate pre nego što ih zvanično potvrdi CIK. To ne samo da krši zakon o izborima na Kosovu, već može izazvati zabunu i narušiti poverenje javnosti u izborne rezultate.

Ključno je jasno objasniti javnosti kako proces izgleda: da CIK započinje prebrojavanje glasova nakon zatvaranja birališta, da preliminarni rezultati stižu tokom vremena, ali da nijedan rezultat nije konačan dok ga CIK ne potvrdi. Novinari treba da naglase da postupak verifikacije, koji može uključivati žalbe i prebrojavanje glasova, može potrajati i nekoliko nedelja.

Neki mediji sarađuju s istraživačkim organizacijama kako bi tokom izbornog dana sproveli izlazne ankete. Obično unapred najavljuju kada će ti rezultati biti objavljeni — najčešće odmah po zatvaranju biračkih mesta. Izlazne ankete mogu pružiti rane naznake ishoda, ali imaju značajna ograničenja: birači mogu da odbiju da odgovore ili da ne navode iskreno za koga su glasali, zbog čega rezultati često nisu reprezentativni.

Ako vaša redakcija izveštava na osnovu izlaznih anketa ili statističkih projekcija koje se oslanjaju na delimične podatke, važno je jasno predstaviti korišćenu metodologiju, marginu greške i sve pravne ili etičke okvire koji se na to odnose. Ovi rezultati nikada ne smeju biti objavljeni pre zatvaranja poslednjeg biračkog mesta.

Političke stranke često sprovode sopstvene izlazne ankete i odmah nakon zatvaranja biračkih mesta organizuju konferencije za medije na kojima iznose svoje procene izbornih rezultata. Tim objavama treba pristupati s velikim oprezom. Stranke imaju jasan interes da prikažu rezultate u svoju korist, a brojke koje iznose neretko su preuveličane.

Novinari koji prate takve konferencije treba da jasno naglase izvor podataka, da ih ne predstavljaju kao potvrđene činjenice, i da ih uvek upoređuju sa zvaničnim informacijama — ili da eksplicitno istaknu da se radi o neproverenim tvrdnjama.

CIK može početi da objavljuje delimične rezultate postepeno, po biračkim mestima ili opštinama, kako brojanje bude odmicalo. Novinari mogu da izveštavaju o tim ažuriranjima, ali samo ako ih zvanično objave predsedavajući biračkih odbora ili sama izborna komisija, u skladu sa zakonom. Nezvanične brojke ili unutrašnji podaci stranaka treba da se izbegavaju, osim ako nisu jasno označeni kao takvi i pravilno objašnjeni.

Iako CIK često pruža ažurirane podatke u realnom vremenu putem svoje stranice, te brojke treba oprezno prenositi. Na primer, tokom izbora 2025. godine došlo je do tehničkih problema koji su doveli do razlika u ranim podacima, što je izazvalo zabunu i pogrešno izveštavanje. Novinari bi trebalo da podsete javnost da su rani rezultati privremeni, podložni izmenama i ne moraju odražavati konačan ishod glasanja. Proveravanje informacija i jasno isticanje da se radi o preliminarnim podacima ključno je za očuvanje poverenja javnosti i odgovorno izveštavanje.

Konačne rezultate potvrđuje CIK, obično u roku od mesec dana od dana izbora. Taj rok obuhvata period kada se mogu podnositi žalbe i vršiti ponovna prebrojavanja ili proveravanje. Novinari treba da jasno objasne javnosti da su rezultati do potvrde CIK-a preliminarni.

Mnogi birači, posebno mladi, ne učestvuju na izborima jednostavno zato što im niko nikada nije objasnio zašto je to važno. Idite dalje od slogana i statistike. Razložite stvari: Koje nadležnosti imaju centralna i lokalna vlast? Kakvu razliku pravi jedan glas? Kako zakon koji usvoji parlament utiče na nečiji svakodnevni život? Koristite razumljiv jezik, kratke video snimke, infografike ili lične priče kako biste preneli poruku. Istu poruku upakujte u više različitih formata: vizuelno objašnjenje za Instagram, karusel, Q&A video i prilagodite ton različitim platformama i publici.

Umesto da uređujete izveštavanje oko političkih subjekata, fokusirajte se na teme. Pitajte publiku: Šta vam je bitno na ovim izborima? Koristite njihove odgovore da kreirate priče koje daju konkretne odgovore: Koji su planovi stranaka za pristupačno stanovanje? Kako se njihove ideje o obrazovanju ili životnoj sredini razlikuju? Pripremite objašnjenja i proveru činjenica koje se oslanjaju na stvarne brige birača. Ovako tematsko izveštavanje gradi poverenje i izbegava zamku “on je rekao, ona je rekla” tipičnu za tradicionalno kampanjsko novinarstvo.

Nemojte samo izveštavati o javnosti, već zajedno sa njom. Dozvolite građanima da oblikuju vaše izveštavanje. Možete tražiti da pošalju pitanja za debate, podele priče o tome kako ih javne usluge pogađaju ili kažu šta bi ih motivisalo da glasaju.  Neka njihove brige budu smernice za pitanja u intervjuima i njihovi glasovi deo vaših priča. Tako od pasivnih čitalaca pravite aktivne učesnike.

Nemojte samo objavljivati linkove ka člancima, već ispričajte priče unutar platforme. Koristite vizuale, animacije, kratke video zapise, kartice sa citatima i infografike da ključne informacije prikažete direktno kroz društvene mreže. Na primer, prikažite kako se donosi zakon ili koliko žena učestvuje na ovim izborima u odnosu na prethodne. Pravite i kratke vodiče: “Kako glasati iz inostranstva”, “Šta svaka partija kaže o klimatskim politikama” ili “Šta stranke nude mladima”. Vodite računa da sadržaj bude zasnovan na činjenicama, pristupačan i lako deljiv — to privlači pažnju, posebno generacije Z.

Nemojte pretpostavljati da publika već razume kako izbori funkcionišu. Otiđite iza scene: objasnite šta se dešava kada neko podnese kandidaturu, kako se broje glasovi, šta zapravo radi Centralna izborna komisija ili kako se pripremaju biračka mesta. Koristite animacije, video zapise iza scene ili objašnjenja iz prve ruke da razjasnite proces. Što je proces transparentniji, to će se birači osećati moćnije i angažovanije.