Izbori su raspisani
Na Kosovu, parlamentarni izbori moraju biti održani najranije 60 dana i najkasnije 30 dana pre isteka mandata Skupštine, u skladu sa Ustavom i Zakonom o opštim izborima. Datum izbora formalno utvrđuje predsednik, koji mora doneti odluku najranije šest meseci, a najkasnije četiri meseca pre izbornog dana. Međutim, zbog političke nestabilnosti, često dolazi do vanrednih izbora sa kratkim rokom, što redakcijama ostavlja malo vremena za pripremu. Izbori 9. februara 2025. bili su izuzetak, jer su najavljeni 16. avgusta 2024., gotovo šest meseci unapred. Ovo neuobičajeno rano najavljivanje, koje je označilo prve redovne parlamentarne izbore Kosova od sticanja nezavisnosti, omogućilo je bolju logističku koordinaciju i planiranje. Ipak, ovakav rok je redak, te redakcije obično moraju brzo da reaguju uz minimalno upozorenje.
Period između najave izbora i zvaničnog početka kampanje obično donosi pojačanu aktivnost političkih aktera — više saopštenja za medije, javnih nastupa i suptilnih oblika promocije. Neretko je to praćeno zloupotrebama položaja od strane zvaničnika koji nastoje da utiču na birače. Na Kosovu političke stranke započinju neformalnu kampanju i pre zvanične objave izbora, naročito kada se u javnosti već govori o mogućnosti njihovog održavanja. Zbog toga je posebno važno da novinari pažljivo prate kako nosioci vlasti koriste svoje funkcije — da li donose populističke odluke, organizuju promotivne događaje ili preduzimaju aktivnosti koje brišu granicu između službene dužnosti i predizborne kampanje.
Ovo poglavlje nudi smernice za izveštavanje tokom faze pre zvaničnog početka kampanje, uključujući na koje znakove upozorenja u ponašanju zvaničnika treba obratiti pažnju, koje su najčešće greške u medijskom izveštavanju i kako ih izbeći.
Na Kosovu je uobičajeno da političke stranke započnu neformalnu kampanju mnogo pre nego što zvanična kampanja počne, pa čak i pre formalne najave izbora. Zato je ključno da novinari budu na oprezu u mesecima koji prethode najavi. U poslednjoj godini mandata, opozicione stranke obično intenziviraju svoje aktivnosti, održavaju više regionalnih sastanaka, povećavaju prisustvo na društvenim mrežama i teže većoj javnoj vidljivosti.
Istovremeno, aktuelne vlade često počinju da promovišu svoja dostignuća i donose popularne odluke, poput povećanja penzija ili proširenja socijalnih programa, poteza koji mogu imati za cilj da pridobiju birače. Novinari bi trebalo pažljivo da analiziraju ove aktivnosti iz ugla neformalne kampanje, procenjujući da li su takve odluke politički motivisane i tempirane da utiču na javno mnjenje.
Na primer, prilikom izveštavanja o povećanju penzija, pitajte zašto se to dešava baš sada i da li su slične promene bile ranije tokom mandata. Takođe možete navesti primere iz prošlosti kada su prethodne vlade pre izbora donosile slične poteze, pružajući kontekst i poređenje kako biste publici pomogli da bolje razume dinamiku.
Pored toga, budite pažljivi prema svim promenama zakona, posebno izmenama izbornih propisa koje se mogu uvoditi na način koji pogoduje vladajućoj stranci.
Takođe, treba da budete i svojevrsni čuvar: pratite da li zvaničnici koriste svoje službene pozicije, događaje ili javne resurse za kampanju. Obratite pažnju da li se javna infrastruktura, institucionalne platforme ili novac poreskih obveznika koriste u političke svrhe. Rano i budno izveštavanje o ovim pojavama ključno je za obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti pre zvaničnog početka kampanje.
Između najave izbora i zvaničnog početka kampanje, kandidati koji već obavljaju javne funkcije često koriste svoje pozicije za povećanje medijske prisutnosti, prisustvuju događajima, pokreću infrastrukturne projekte ili posećuju institucije pod izgovorom redovnih dužnosti. Iako izborni zakoni ne regulišu u potpunosti ovu prazninu, ova praksa predstavlja zloupotrebu javne funkcije i resursa u svrhu izborne koristi.
Mediji bi trebalo da pristupe ovim aktivnostima sa oprezom. Iako mogu izveštavati o redovnim dužnostima zvaničnika, moraju izbegavati da ih povezuju sa kandidaturom ili partijskom pripadnošću, osim ako je to neophodno za kontekst. Da bi se obezbedilo uravnoteženo izveštavanje, redakcije bi trebalo da uspostave interne smernice za izveštavanje o zvaničnicima koji su i kandidati, izbegavajući protokolarne događaje i favorizujući tematske priče koje stavljaju u fokus građane i potrebe zajednice. Prilikom izveštavanja o temama kao što su rekonstrukcije puteva, istražite vremenski okvir, podatke o budžetu i odgovornosti, te birajte raznovrsne izvore izvan službi institucija za odnose sa javnošću.
Vaša redakcija treba da usvoji jasne uredničke smernice za izveštavanje o zvaničnicima koji su i kandidati.
Mnoge političke stranke i njihovi kandidati počinju da se promovišu na društvenim mrežama čak i pre početka zvanične kampanje, iskorišćavajući činjenicu da online platforme na Kosovu nisu obuhvaćene posebnim propisima ili zakonima. Ovo rano oglašavanje često određuje ton i narativ predstojeće kampanje i može pojedinim strankama doneti nefer prednost. Da biste pratili ovu aktivnost, koristite alate poput Meta Ad Library, koji omogućava praćenje dnevnih i nedeljnih iznosa potrošenih na oglase na društvenim mrežama Facebook i Instagram. Ovaj alat vam takođe može pomoći da identifikujete obrasce ciljanja oglasa i procenite da li pojedine stranke stiču nesrazmernu vidljivost pre zvaničnog početka kampanje.